Како бисмо сазнали зашто новог патента више нема испред новосадских пијаца, контактирали смо млекару која их је поставила.
- Млекомати су на годишњем сервису и у току је анализа претходног пословања у Новом Саду - објаснили су за „Дневник” из млекаре „Карпе дием” - Када утврдимо колико је ово пословање финансијски исплативо, донећемо одлуку да ли ће млекомати поновно бити доступни конзументима.
Саговорници из млекаре истичу да је рекламни план темељно разрађен, али да у свести потрошача још увек није довољно развијена идеја о слободном приласку машини и куповању намирнице на такав начин. Како кажу, потрошачима је потребно више времена да стекну поверење у овај патент, након чега ће његов успех у Новом Саду, надају се, бити и више него могућ.
У понуди на млекоматима свеже кравље млеко било је доступно за 150 динара по литру, козје за 200 динара, а пластична амбалажа за 20. Ова намирница у млекарама може да се набави за 150 динара, док литар дуготрајног крављег млека у маркетима кошта од 150 до 230 динара. Будући да овај производ у млекоматима није био скупљи од истог у млекари или маркету, питали смо суграђане шта мисле о новом патенту и колико често су користили услуге млекомата.
Како смо закључили из разговора са суграђанима, куповина млека на тастер није се показала као идеално решење.
Док једни свеже млеко набављају по нижим ценама код проверених млекара, други су навикли да пазаре у маркетима, где су, како кажу, сви производи на једном месту и на дохват руке.
Међу њима има и мишљења да је била неопходна прикладна промоција услуге и производа, уз објашњење старијим суграђанима како да користе аутомат.
- Власници нису довољно приближили људима идеју - рекла је суграђанка Миланка Падић, која је на путу до посла свакодневно пролазила поред млекомата. - Услуга и производ нису довољно рекламирани, па се људи нису довољно заинтересовали за такав вид куповине. На пример, ни мене ни моје колеге није занимало какве су цене, квалитет, начин употребе. У старту нисмо добили довољно информација, које би нас покренуле да се интересујемо.
Текст и фото: А. Чегар и Д. Клашња
