За многе је ова област непознаница, али млади инжењер пољопривреде Огњен Ђенишић из Будисаве већ неколико година успешно развија посао. Годишње из лабораторије “Ин витро” изађе два милиона садница насталих у “ин витро” условима - у преводу с латинског унутар стакла, епрувете .
Ђенишић каже да у нашој земљи има још само две лабораторије –фирме исте делатности, али и да је сигуран да је његова једина у Србији која поседује знање и технологије за производњу великог броја врста воћних и цветних садница, које, како истиче, није чуо да ико производи на овим просторима. Култура ткива представља вид размножавања биљака у строго конторлисаним, стерилним условима, објашњава Ђенишић за “Дневник”.
- Биљке се гаје у теглицама на геловима који представљају хранљиву подлогу с неопходним минералима, витаминима и хормонима за раст и развој одређене биљне врсте - каже Ђенишић. - Процес производње почиње увођењем биљака из спољног света у лабораторијске, идеалне услове. Биљке се одређеном технологијом чисте од свих патогена и као такве убацују у епрувету како би се у њој добила млада здрава биљка. Након прве фазе производње, долази процес умножавања, где се од једне биљке добија жељена потребна количина. Последња фаза представља укорењавање, а уједно и навикавање биљака на живот у спољној средини, с обзиром на то да су у тегли потпуно идеални услови за разлику од спољних услова средине.
Свака биљка, истиче Ђенишић, има свој фактор мултипликације и у зависности од биљне врсте тај фактор се мења.
- У просеку на сваких четири до шест недеља у производњи број биљака се повећа за од два до седам пута! То значи, уколико се почело с десет биљака, а фактор мултипликације те биљне врсте је, рецимо, три, кроз четири недеље добиће се 30 биљака, након тога 90 и тако следи умножавање до жељеног броја – наглашава Ђенишић.
По његовим речима, опрема представља највећу инвестицију у овом послу. Треба имати ламинарне коморе у којима се ради с биљкама, аутоклав - који стерилише сваку подлогу на којој се гаје биљке, пХ метри, аналитичке и техничке ваге су део потребне опреме за овакву производњу.
Без маште и професора не би било посла
Огњен Ђенишић наводи да је у посао кренуо на факултету, а да је тамо машта учинила своје и проширила оквире чиме се бавити након дипломирања.
- Жеље за радом, успехом и усавршавањем на овом пољу ни једног тренутка није мањкало – рекао је Ђенишић. - Мало по мало, првенствено уз сопствена истраживања, кренула су додатна усавршавања у Италији, Пољској, Мађарској, Хрватској и када се на то дода подршку професора с Пољопривредног факултета у Новом Саду, колега и сарадника с којима и дан данас радим и сарађујем, добијамо фирму “Ин Витро”, која ће тек наставити да улаже у иновације и истраживања у пољопривреди.
- Тренутно највише производимо саднице купине, малине, боровнице и мушкатле, али имамо и технологију за производњу многих подлога за калемљење воћа и лешника, што би могло бити врло значајно за домаће тржиште. Поред воћних садница, поседујемо технологије за производњу садница цвећа, на пример хризантема, хости, месождерки и других. Готово сваку биљну врсту могуће је размножавати овом технологијом. Неке врсте, попут ораха, врло су захтевне у одређеним фазама производње, док се, рецимо, хризантеме сврставају у једну од лакших. Свака биљка, па некада чак и сорта унутар врсте, има своје захтеве у производњи. Тежина размножавања неке биљне врсте великим делом зависи од маштовитости истраживача –наглашава Ђенишић.
Он наводи да тржиште за саднице његове лабораторије тренутно представљају стране компаније из Немачке и Пољске и да је зато највећи део производње тренутно усмерен на њихове потребе, али и да преговара с једном од реномираних холандских компанија за производњу цвећа. По његовим речима, у погледу транспорта нема проблема јер биљке путују у специјалним кутијицама за транспорт биљака из лабораторије.
З. Делић
