Тренутно временске прилике од Нове године до Божића могу да штете раним сортама бресака, кајсија и појединим врстама трешања.
Професор др Зоран Кесеровић каже за Дневник да нам се и ове зиме понављају временски услови из ранијих година и да је једини лек у равничарском подручју да се приликом подизања плантажа не саде ране сорте. Због ћуди климе, проф. др Кесеровић наглашава да Србија годишње може да изгуби чак и 150 милиона евра.
-Тренутне временске прилике могу да утичу да се убрза образовање пупољака код раних сорти кајсија, бресака и неких врста трешања, а да би се воће заштитило да до тога не доће, не постоји ниједна агротехничка мера. Таман када воће почне да образује пупољке, у марту стигну велики мразеви и тек зачети пупољци измрзну и долази до умањеног приноса – наглашава проф. др Кесеровић. - Пре десет година, 2012. године, имали смо јаку зиму и велики минус од чак 25 испод нуле, када је знатно умањен принос на свим воћним врстама па је наша земља изгубила око 150 милиона евра.
Знање и удруживање
Последњих година људи препознају воћарство као грану пољопривреде која је високопрофитабилна.
Поред знања, све се више схвата да се воће може лакше и јефтиније произвести, а брже и скупље продати ако се удруже. Златне воћке Србије су боровнице, јабуке, јагоде, малине и трешње.
Проф. др Кесеровић процењује да годишње због ћуди климе Србија губи између 60 и 125 милиона евра. Наша земља је 2021. године имала изнад 1,3 милиона тона воћа, од којег је јабука било највише до сада јер је достигнут историјски максимум од око 530.000 тона . Прошла година није била баш наклоњена воћу па су због тога приноси на неким воћкама били нижи, али се очекује, док још не стигну подаци од статистике, да ћемо од сезоне у 2021.години имати приход од 590 до 600 милиона долара.
Воћњаци у Србији заузимају 183.602 хектара, односно 4,8 одсто површине укупног обрадивог земљишта, што је мало с обзиром на климатске и земљишне услове за гајење воћака.
Под кајсијама имамо око 5.700 хектара, а просечан принос, према подацима Републичког завода за статистику, износи 7,2 тоне по хектару. Трешње, према истом извору, простиру се на око 4.620 хектара, а на сваком хектару просечан род је 5,9 тона. Јабуке се налазе на близу 25.140 хектара, а просечан принос је 15,1 тона по хектару.
З. Делић
