То је, како каже, установљено током реализације програма који су спровели Уједињене нације, односно организација ФАО и Евроспска банка за обнову и развој.
Циљ тог Програма је да вршимо пропаганду пшенице и проналазимо нека нова тржишта, али и да свим заинтересованима у земљи кажемо шта могу да очекују од овогодишње жетве, каже Саковић.
Наводи да је ове године у време сетве била суша, па је пшеница каснила око два месеца, потом је зима која је била уобичајена, а затим је уследила изразита суша у марту и првој половини априла.
Тада смо се уплашили да нећемо имати пшенице ни за домаће потребе, али како су дошле кише, пшеница је показала колико је отпорна. Сигурно је да смо изнад петогодишњег просека. Да није било кише у мају, говорили бисмо о рекордном приносу, али је киша за око седам одсто умањила очекивани род. Ипак, Србија ће имати довољно пшенице за себе, али моћи ћемо нешто више од милиона тона да извеземо, рекао је Саковић.
Он каже да пољопривредници нису незадовољни родом, али да им „тешко пада што су на крају изгубили седам до десет одсто рода“.
Прерано је да говоримо о ценама, али ћемо имати максимално могуће цене, а овде постоји и велика конкуренција у извозу, што позитивно утиче на пласирање на тржишту, каже Саковић.
