За ово доба године јако су слабо развијени усеви озимих стрних жита у поређењу са претходним годинама.
Пшеница посејана у првој половини октобра налази се у фази од три листа до три бочна изданка.
"То значи да је стање врло шаролико код рано посејаних усева услед суше и неуједначеног ницања током октобра и прве пловине новембра", каже за Тањуг Владимир Аћин из Одељења за стрна жита Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Посејано је укупно око 550.000 хектара озиме пшенице и око 80.000 хектара озимог јечма, што је мање у односу на производну 2017/2018 када је под озимом пшеницом било 643.000 хектара, а под јечмом око 106.000 хектара.
Навео је да се усеви посејани крајем октобра и почетком новембра 2018. године налазе у фази бокорења, што значи један бочни изданак и уједначенији су у расту.
"У току је сетва шећерне репе, а почетком априла креће сетва сунцокрета, кукуруза и соје. Било би добро да падне обилнија киша како би се поправила влага и у дубљим слојевим земљиштима", навео је Аћин.
Поред падавина, усевима би, каже, погодивале и умерене температуре око просечних вредности за април и мај, односно око 12 степени у априлу и 17 или 18 степени у мају.
Према подацима РХМЗ, стање влаге земљишта у Војводини је до једног метра дубине око 80 милиметара што је најмањи садржај у поређењу са претходних шест, седам година.
"То може представљати проблем и за усеве кукуруза, сунцокрета и соје. Од почетка године у Новом Саду и околини је било око 70 литара падавина по метру кавдратном, а вишегодишњи просек је око 90 литара по метру квадратном", рекао је Аћин.
Стручњаци прижељкују да се не понови април и почетак маја 2018. када су забележене рекордне температуре за тај период, када је у априлу просечна темепратура била 18 степени, а у мају 20 степени.
"Потребне су веће количине падавина у односу на вишегодишњи просек за април и мај и умерене температуре у априлу и мају. Такви временски услови би омогућили тако слабије развијеним биљакама да спорије пролазе кроз фазе пораста стабла (влатања) и касније и формирање и наливање зрна", каже Аћин.
Произвођачи, како је рекао, треба да обрате пажњу и на појаву корова, јер ће њихово напредовање бити лакше због слабије развијених усева.
