- Мента воли смену кише и сунца, а пошто је ове године било више сунца него падавина мента је слабо родила – каже за “Дневник” пољопривредник из Падеја Никола Божин. – Мањи род је, с друге стране, повећао цену килограма лековитог биља па се сада накупци утркују ко ће више платити. У невољи, када су приноси свега 300 килограма по јутру после прве косидбе. за произвођаче је то одлично јер добијају и 330 динара за килограм.
Производња менте је, каже Божин, скуп посао, којег прате проблеми.
- Треба обезбедити доста новца за трошкове дневница сезонских радника јер се мента три пута окопава и тај издатак представља и највећу ставку у производњи. Скупа радна снага, које још и нема довољно на тржишту рада и годинама ниска откупна цена на велико често пољопривреднике доводи у ситуацију да буду без зараде. Има произвођача који немају унапред склопљене уговоре с откупљивачима већ су препуштени вољи накупаца, што одвраћа пољопривреднике да раде менту – истиче Божин.
У Падеју је, каже наш саговорник, својевремено било и 500 јутара под ментом, а сада на њивама три-четири домаћина свега 50 јутара.
Један од њих, Корнел Кути, већ је 30 година у послу с ментом и наглашава да не памти када је година, као ова, била лоша.
– Род је преполовљен, по јутру после прве косидбе има 300 до 350 килограма менте, а када је година просечна може да буде и до 700 килограма - каже .
Он указује да накупци у зависности од квалитета и плаћају нову менту, а код менте се гледа величина листа и боја.
– Ако је лист ситнији и јако се зелени, мента треба да има добру цену –наводи Кути. Последице климе, прво хладног пролећа па после суше и високе дневне температур пољопривредницима су на известан начин и помогле. Јесу били мањи приноси после прве косидбе, али је цена килограма скочила. У протеклих десет година килограм менте је био свега 200 динара,а сада се после прве косидбе нова плаћа од 300 динара, па навише.
Колико ће менте бити у другој косидби произвођачи ће знати око 20. августа када машине улазе у њиве и косе биље још једном. Али наглашавају да у тој косидби увек буде знатно мање нане. Пре десетак дана било је лепе кише па остаје да се види да ли ће падавине помоћи произвођачима да буде више лековитог .биља.
Наши саговорници кажу да мента с њихових ораница одлази у прераду за чај и дестилацију мада је мента и медоносна биљка, а од ње се може добити и уље.
Департман за повртарство и алтернативне биљне врсте при Институту за ратарство и повртарство Нови Сад требало би до зиме да направи регистар произвођача лековитог биља на подручју покрајине. По речима др Милице Аћимовић с Института, мента се гаји у готово сви општинама, на мањим и већим површинама, али прецизних података нема те ће, када се направи регистар, све бити познато.
З. Делић
