Портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић казала је за „Дневник” да је потврђена пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду којом су на по три године затвора осуђени већински власник каћке „Слоге” Слободан Шћекић, руководилац у Служби за катастар непокретности Нови Сад Милутин Ждеро, правник у тој служби Стеван Боруш, и својевремено председница Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за катастарску општину Нови Сад Мирјана Милошевић.
Осуђујућа пресуда потврђена је у односу на још двоје оптужених, бившег референта за унос података Службе за катастар непокретности Немању Новакова, коме је изречена година затвора, и окривљеној Јасмини Николић, која је, као бивша чланица Надзорног одбора АД „Слога”, осуђена на казну од годину и по затвора.
По речима Мирјане Пиљић, за четворо окривљених је укинута првостепена осуђујућа пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка. По наредби апелације, поново ће се судити бившем референту у Министарству пољопривреде Николи Јакшићу, Светлани Олушки, која је била чланица Комисије за излагање података о непокретностима на јавни увид, бившем саветнику у Републичком јавном правобранилаштву – Одељењу Нови Сад Аци Илиевском и бившем инспектору у Сектору за стручни надзор Републичког геодетског завода (РГЗ) Јовану Владисављеву.
Бивши судски вештак окривљени Братислав Узелац у међувремену је преминуо па је против њега кривични поступак обустављен.
Окривљени, за које је суд утврдио да су у обухваћеном периоду имали службени положај, осуђени су по оптужби за кривично дело злоупотребе службеног положаја, односно да су „одређеним радњама или пропустима, омогућили Шћекићу спорни упис земљишта”.
Шћекићу се судило по оптужби за кривично дело подстрекавања на злоупотребу службеног положаја, а Јасмини Николић за кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању. Усвајањем жалбе Тужилаштва, Апелациони суд је, по речима Мирјане Пиљић, пресудио да се од Шћекићеве фирме „Слога некретнине” одузме 301 хектара и 86 ари земљишта и врати Републици Србији, те је тако преиначена првостепена одлука којом је Шћекићу било наложено да обештети државу износом од 434.315.616 динара, на колико је налазом Комисије процењена вредност земљишта и објеката на њему.
„Апелациони суд образлаже да је одлуку о враћању земљишта Републици Србији донео имајући у виду да је у току поступка несумњиво утврђено да је привредно друштво ’Слога’ Каћ, чији је већински власник окривљени Шћекић, извршењем кривичног дела стекло право својине на наведеном земљишту у државној својини. Након што је окривљени то земљиште пренео одлуком од 12. априла 2010. године у виду оснивачког улога у својину зависног привредног друштва „Слога некретнине” у Новом Саду, чији је он такође власник и директор, на незаконит начин је стекао власништво на земљишту које је бло у државној својини и које није могло бити предмет приватизације”, наводи Апелациони суд.
По ставу апелације, враћањем земљишта држави „остварује се циљ мере одузимање имовинске користи – да се отклони последица, односно успостави стање које је постојало пре него што је кривично дело извршено”.
Бизнисмену Слободану Шћекићу судило се у одсуству од почетка процеса јер је све време недоступан правосуђу. Сви окривљени су негирали оптужбе и тврдили да нису криви.
Током поступка, одбрана је истицала да је „држава изгубила два управна спора с АД ‘Слога‘ у вези с тим земљиштем”.
Оптужница терети Слободана Шћекића да је, као власник „Слоге”, након приватизације тог предузећа 16. јуна 2005. године, „ангажовао вештака Узелца и наложио му да изради елаборат о разграничењу земљишта у друштвеној и државној својини у случају ’Слоге’ Каћ, на основу елабората из 2002. године у којем је предметно земљиште приказано као друштвено, а који није одобрило Министарство пољопривреде”.
Оптужницом се такође тврди да у даљем поступку по том елаборату АД „Слога”, „окривљени службеници новосадског Катастра нису извршили проверу правних основа”, а за „пропусте у надзору” терети се бивши инспектор Владисављев. Тадашњи саветник у Републичком јавном правобранилаштву Илиевски је, како наводи оптужба, „пропустио да изјави жалбу” на решење, док се Јакшићу приписује да „није сигнализовао правној служби Министарства пољопривреде да уложи расположиве правне лекове”.
Ј. Јаковљевић
