Најпре, за тврдње о наводном таргетираном брисању фотографија из галерија паметних телефона учесника протеста испред Народне скупштине од стране полиције на даљину очигледно и сами аутори знају да су само још једна од лажних вести, пласираних на друштвеним мрежама и без икаквог кредибилног извора, нагласио је Миличковић.
Тешко ми је и да замислим колико кошта опрема за такво нешто, али и да се сетим да ли уопште и ко од колега из полиција најбогатијих земаља би могао да поседује опрему за то, те сам просто затечен бесмисленошћу ових тврдњи, додаје државни секретар.
Он истиче да по истом принципу, без икаквог аргумента у прилог својој тврдњи, аутори наводе да постоји хакерска служба министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и да су се „први запаженији сајбер напади за које постоји основана сумња да су организовани од стране државе“ догодили од стране државе у време поплава 2014. године.
Потпуно је нејасно на основу чега је изнета ова бесмислена оптужбу на рачун Србије коју смо по први пут чули данас, у 2020. години, од аутора. У прилог овој тези наводе да су на мети ''хакерисања државе Србије'' били онлајн портали који су критички извештавали о реакцији државе на поплаве, такође без икаквог аргумента, наводи се у саопштењу.
Миличковић подсећа да се држава Србија у време поплава суочавала са брутално лажним вестима, почев од оних да по Обреновцу плутају лешеви, до тога да их држава спаљује у високим пећима у Лазаревцу, које су се надалеко чуле.
Толико о ''хакерским нападима државе'' и на лажи и на такозвану критику. Пласиране су потпуно слободно и по истом принципу садејства друштвених мрежа и појединих портала, баш попут ове данас о брисању фотографија у телефонима учесника протеста на даљину', додаје Миличковић.
Када је реч о примедбама на рачун рада Одељења за борбу против вискотехнолошког криминала у случају ДДоС напада на сајт „Пешчаник“, Миличковић истиче да се оно у решавању ових напада, који долазе истовремено са више хиљада заражених рачунара широм света, сусреће са идентичним препрекама као и све полиције света.
Одељење је, како тврди, по налогу надлежног тужилаштва које води истрагу, предузело све мере и радње из своје надлежности, укључујући и откривање одговорних за покретање ДДоС напада, и о свему наведеном обавестило тужилаштво.
Понављање паушалних теза о приступању подацима мобилних оператера од стране МУП-а, без судског налога, овога пута је, како додаје Миличковић, „обогаћено“ мистификовањем са тврдњом да статистички подаци мобилних оператера о броју приступа метаподацима указују да је неупоредиво већи број приступа у односу на број судских налога.
По свему судећи, ради се о непознавању закона и наведене материје. Мера надзора комуникације спроводи се уз неопходну наредбу судије за претходни поступак и може трајати највише три месеца, након чега се може продужити највише два пута по још три месеца. На основу једног налога судије који траје до три месеца може се више пута током тих месеци приступити комуникацији, односно метаподацима. Те су тврдње о разликама у статистици изнете потпуно паушално и неутемељено, наглашава Миличковић.
Он напомиње да припадници Министарства унутрашњих послова приступ комуникацији, односно и приступ садржају комуникације и подацима о комуникацији, односно метаподацима, спроводе искључиво у складу са Закоником о кривичном поступку и уз налог судије за претходни поступак.
Сем тога, из МУП-а не тврде да се видео надзор, како се то наводи, користи за сузбијање саобраћајних прекршаја, већ као и свуда у свету и за сузбијање криминала и брже откривање свих починилаца кривичних дела, додаје он.
Такође, наводи Миличковић, МУП нити користи нити поседује софтвер за биометријско препознавање лица, али и додаје да ће се из МУП-а свакако трудити да прате трендове опремања полиција свих савремених држава света.
И истичем да никакве манипулације, лажне вести и неистине које се упорно износе на рачун Министарства унутрашњих послова, неће обесхрабрити њене припаднике да се боре за безбедност грађана Србије, поручује државни секретар Миличковић.
Поједини медији објавили су данас да су се први запаженији сајбер напади у Србији, за које, како тврде, постоји сумња да их је извела држава, догодили у време поплава 2014, као и да се првих дана протеста у Београду ширила вест да су некима нестале фотографије из мобилних.
Неки медији су данас објавили и да је фондација ''Share'', позивајући се на мишљење повереника за информације од јавног значаја о употреби ''Хуавеј'' камера за видео надзор које је купио МУП Србије, објавила да се МУП Србије још није изјаснио да ли у овом тренутку користи софтвер за препознавање лица.
