Тема: Судија за извршење мења затворске „папуче” у кућне

У пракси није редак случај да се грађани који се обраћају за правну помоћ нађу у дилеми да ли остатак казне која је дужа од године, а после изласка из притвора, могу служити у кућним условима, односно да ли уопште могу казну затвора која је дужа од године служити у кући.
zatvor pritvor
Фото: Tanjug (O. Toskić, arhiva)

Ипак, одговор је веома јасан: кућни затвор може бити прихваћен само ако је изречена казна затвора до једне године, и о томе одлучује онај судија који води поступак.

Могућност да казну служе у кућним условима, иако је поступак правноснажно окончан, имају сви грађани, иако некада кроз медијске написе јавност стекне утисак да се некој јавној личности посебно изашло у сусрет. Скоро је објављена вест да је Виши суд на територији надлежности Апелационог суда у Новом Саду, дозволио нашем познатом глумцу да казну служи у кућним условима, иако је веће које је судило у првом степену донело другачију одлуку.

У први мах делује да се некаквом „правном гимнастиком” посебно изашло у сусрет познатој особи, а реална прича је да су се законске могућности у међувремену знатно прошириле, а да то многи нису ни приметили.


Пораст броја захтева

Законом о изменама и допунама закона о извршењу кривичних санкција, који датира из 2019. године, уведена је новина, па се предвиђа могућност да осуђени након правноснажности пресуде, а пре ступања на издржавање казне затвора, упути молбу да изречену казну затвора служи у кућним условима, тачније, да се та казна издржи у просторијама у којима станује, уз напомену да је услов изречена казна затвора до године.

– Такве могућности доскора нису коришћене у великој мери, а у последње време приметан је раст таквих захтева – каже за „Дневник“ новосадски адвокат Петар Цветковић.


Иначе, затворска казна сама по себи наилази на негодовање јер тај прекид везе са спољним светом – а ту мислимо пре свега на породицу и даљу родбину и друштво, на осуђене делује штетно, чак се јавља и болест која се зове призонизам, чији симптоми се огледају у томе да лице не може да се снађе у спољном свету и жели повратак у пеналну установу. Уз све то, постоји и стратегија Владе Србије о смањењу преоптрећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, и у контексту тога треба отварати пут ка широкој примени алтернативног модела извршења казне затвора.

Кад се ради о тој теми, ваља подсетити на то да је раније осуђени имао могућност да се обрати председнику суда, који је био овлашћен да размотри и одлучи да ли осуђеном треба одобрити служење казне затвора у кућним условима. Изменама КЗ-а од 2012. године, то је експлицитно прешло у надлежност поступајућег судије или већа, који морају о томе да одлуче у пресуди.

– У пракси, када суд донесе одлуку, тешко ју је исту у правцу да се преиначи пресуда у делу везаном за начин извршења казне, односно да класичан затвор буде замењен оним у кућним условима. Због тога је поздрављена поменута измена, и ипак се може посматрати као сламка спаса када је поступак окончан правноснажно и када нема више могућности да се нешто учини по том питању. А посебно је позитивно што, барем на нивоу Вишег суда у Новом Саду, тако нешто заиста суд примењује – оцењује Цветковић.

О молби одлучује судија за извршење суда непосредно вишег од оног који је донео одлуку у првом степену. Судија прибавља мишљење јавног тужиоца, које не обавезује суд, и по досадашњој пракси, Цветковић истиче да је суд позитивно решавао по молбама, без обзира на то што су од Тужилаштва стизала по правилу негативна мишљења. Суд се није на то много обазирао и често је заузимао став да такву опцију треба дозволити пре свега из хуманих разлога, јер управо у периоду од правноснажности пресуде па до издржавања никну неке нове чињенице које су таквог карактера да представљају околности од значаја за примену тог модела извршења казне затвора.

И да нема нових околности, суд опет има потпуну аутономију да сам процени да ли се таквим моделом може постићи сврха кажњавања. Судија за извршење је тај који води рачуна о томе да ли се таквим начином извршења казне затвора може остварити сврха кажњавања, а веома је битно да се о том захтеву разматра пре него што осуђени започне служење казне у пеналној установи.

Наиме, закон не даје могућност да судија за извршење донесе одлуку ако је већ започето издржавање казне. Контролу над спровођењем таквог начина извршења казне затвора спроводи повереничка служба.

Моменат увођења тог института у наш правни систем је усвајање Закона о изменама и допунама Кривичног законика Републике Србије из прошле године, који је прописивао могућност да се казна затвора издржава у просторијама у којима осуђени станује. 

Када се говори о тој теми, битно је истаћи да се не ради о посебној врсти лишења слободе, већ о модалитету извршења у оквиру саме казне затвора. Иако се не ради о посебној казни, такав вид служења казне затвора је по тежини много блажи, због тога суд мора да анализира да ли су се стекли услови да се таква могућност окривљеном заиста и пружи.

– Актуелни Кривични законик прописује ту привилегију, те каже да суд, ако учиниоца кривичног дела осуди на казну затвора до године, истовремено може одредити да ту казну служи у кућним условима. Неопходно је да се анализарају неке чињенице које се тичу саме личности учиниоца дела, затим специфичности везане за његов ранији живот, као и држања после извршеног дела, степена кривице и других околности под којима је извршено дело, и да ли ће се управо тиме што ће казну служити у кућним условима остварити сама сврха кажњавања – истиче наш саговорник, адвокат Цветковић.

Додаје да, у случају да суд заузме став да није оправдано да се омогући служење казне затвора у кући, грађани своју пажњу треба да усмере на судију за извршење и ту затраже другу шансу.           

М. Вујачић

EUR/RSD 117.5825
Најновије вести