Биста краља и Александра била је постављена испред Дома културе у Подлокању.
Миливој Бата Клепић из Подлокања, познати колекционар уметнина и власник Музеја наивних икона и керамике, чија поставка смештена у Дому културе који је највећим делом својим средствима обновио, огорчен је због крађе бисте краља.
Полиција је по пријави извршила увиђај и трага за починиоцем или више њих.
На улицама у околини Дома културе у Подлокању, већ више година постављено је двадесетак уметничких скулптура израђених у бронзи, између осталих и споменик Михајлу Пупину, међутим до сада није било крађа.
- Огорчен сам и депримиран због крађе бисте краља Александра Првог Карађорђевића, јер сам тешком муком успео да је рестаурирам. Немачки окупатори су на почетку Другог светског рата споменик краљу, који се налазио у центру Банатског Аранђелова, демолирали. Биста је била бачена, али је ипак сачувана. Била је у седам делова и добио сам је тако демолирану на поклон од Милоша Теофанова. За рестаурацију сам платио 1.000 евра. Једно време сам је држао унутра у Дому културе с осталим експонатима, а потом је придружио осталим скулптурама испред на отворнеом, јер је то дело и прављено за отворени простор – објашњава Клепић.
Украдена биста краља Александра Првог Ујединитеља, који је 1934. године убијен у атентату у француском граду Марсељу, рад је познатог југословенског вајара Фране Менегела Динчића (1900-1986) и била је 1936. године постављена на масивном каменом постаменту у Банатском Аранђелову, а истоветни споменик постојао је и у Хоргошу. Пре две и по деценије у Банатском Аранђелову је поново подигнут споменик краљу Александру с бистом
- Много ми је жао, дође ми да се расплачем, посeбено због тога што је биста краља имала такву судбину, а врло је могуће да за ситне паре заврши на неком отпаду – огорчен је Клепић.
Због крађе бисте краља Александра огорчени су мештани Подлокања, али и оближњег Банатског Аранђеловам и околине. У Банатском Аранђелову су у последње време били на мети спомен обележја од бронзе. Из центра села с постамента је украдена биста др Гаврила Пекаровића (1812-1851), аутор прве педијатријске књиге “Чадољуб” на тлу Војводине објављене 1836. године. Из спомен парка на Лазином брду у Банатском Аранђелову, украдена је спомен плоча са именима 30 родољуба из Банатског Аранђелова и околине, које су немачки фашисти ту стрељали 9. јануара 1942. године.
М. Митровић
