Овај филм, за који сценарио потписује Андреј Шепетковски, који уједно тумачи једну од улога, говори о бизарном сплету околности који главног актера, редитеља Бату, кога је дочарао Андрија Кузмановић, доводи иза решетака. Уз њега у подели су и Никола Пејаковић Коља, Андрија Милошевић, Бранка Пујић, Бранка Пујић, Тихомир Станић, непосредна партнерка му је Анђелка Прпић док Батине родитеље тумаче Аница Добра и Бранко Видаковић. Била је то прилика да се у разговору са Видаковићем осврнемо на неке од сегмената његове богате каријере.
Да се за почетак вратимо на академију, глумци то воле, ко су биле ваше колеге с класе?
- То је давно било. Ја сам дипломирао још ‘83; Маја Сабљић, Лада Скендер, Бета Ђоревска, и од мушкараца Ненад Ћирић, Љубивоје Тадић, Влада Гајовић..
И пре завршетка академије били сте пуно ангажовани?
- Па, радио сам доста. Ја сам Сиви дом снимио практично на четвртој години академије.
Ако кренемо од поменутог „Сивог дома”, и серије „Горе-доле”, па преко филмова „Још овај пут” и „Седам и по”, могуће је пратити вашу линеарност у тумачењу негативаца?
- Па, не знам шта да вам кажем. То је код нас увек било мало другачије него напољу. Овде не можете пуно да бирате посао, мада се у време када сам ја почињао и снимало по 20-30 филмова годишње. Сада се сними пет до шест филмива, и то је максимум.
Значи разлика је не само у продукцији, него и у приступу?
- У сваком погледу је велика разлика. Ратна времена су најпре ударила на културу, и највеће штете су нанете ту.
Који вама лично жанр највише лежи, односно који највише волите да играте?
- Па, шта ја знам. Ја волим да играм све жанрове. Комедија је један доста тежак жанр, мада тако не изгледа, и уживамо кад направимо комедију која засмејава народ.
Орсон Велс је, поред себе и Чарлија Чаплина, сматрао Павла Вуисића за најбољег глумца на свету. Милена Дравић је једина од овдашњих глумаца увршћена у светску енциклопедију глумаца, имамо пар холивудских полазника, међутим, где је, заправо, место наших глумаца на светској сцени?
- Па, знате шта, ми смо једна мала земља, са малим тржиштем, и ми са те неке квантитативне стране тешко да можемо да се уопште поредимо, и да нас примети неко у свету. Али ми имамо - барем смо имали – квалитетну школу, и наши глумци су сјајни глумци, са једном несрећом да су рођени на једном малом тржишту. Тако да, наравно да је Орсон Велс сматрао да је Паја Вуисић највећи глумац кога је он упознао, зато што је радио са Пајом Вуисићем. Ја сам осамдесетих радио неколико копродукција са Американцима, и они су заиста запањени тиме какав глумачки кадар овде постоји, али овде имамо тај ограничавајући фактор језика, ограничавајући фактор мале земље, и зато ако нисте рођени негде напољу, и немате страни пасош, као на пример Мики Манојловић, или Ана Софреновић, или Аница Добра, онда тешко можете да прођете напољу.
Немања Савић
