У сталној рубрици „Поезија и проза” објављени су прилози Матије Бећковића, Милосава Тешића, Горана Петровића, Радована Белог Марковића, Гојка Ђога, Милана Ненадића, Лабуда Драгића, Драгана Јовановића Данилова, као и избор из „Антологије кинеске прозе 20. века”. Антологију ће током ове године објавити новосадска „Агора“ у преводу са кинеског Бојана Тарабића.
О песништву Љубомира Симовића, у рубрици „Есеји“, пише Јован Делић наводећи да од првога стиха песме „Балада о обичном човеку”, написаног за српску поезију знамените 1953. па до трилогије Планета Дунав и стихова које сада, у својој дубокој зрелости и самоћи цеди, Симовић се потврђује као велики песник који обично претвара у необично; као песник све самих чуда која без њега не бисмо видели ни осетили. Песму „Плава гробница- Видо” Милосава Тешића, трећу по реду у српској песничкој вертикали, после Милутина Бојића и ИванаВ. Лалића, анализира Александар Јовановић. По његовим речима, наше три „Плаве гробнице” неразлучиво су повезане и траже упоредно читање и разумевање. Оно што је умирући песник слутио над крфским водама, наставили су модерни песници седам и десет деценија касније, не без меланхолије и горчине, али са истим отаџбинским осећањем непрекинуте повести. Луна Градиншћак бавила се америчком песникињом и нобеловком Луиз Глик и начином на који она аутобиографске податке претаче у поезију.
У рубрици Сведочанства“ Летопис доноси два текста Ивана Негришорца са представљања књиге владике Иринеја бачког, као и реч захвалности на Свечаној академији на којој му је уручена Награда „Михајло Пупин“. Објављена је и беседа Злате Коцић, прошлогодишње добитнице награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ посвећена овој песникињи и њеној песми „Кад се небо мути“.
Нова рубрика „Поводи” посвећена је Фјодору Михајловичу Достојевском (1821- 1881) поводом двеста година од рођења. О Одама Достојевског, које је и превео са руског, пише Зоран Ђерић, Желидраг Никчевић анализира његовог јунака Родиона Романовича Раскољникова из романа „Злочин и казна“, а Волф Шмид представља ментални догађај у овом делу великог писца. Разговор саТомашом Евертовским, доктором филолошких наука, који предаје пољски језик и књижевност на Шангајском универзитету међународних студија, а бавио се и српском културом водила је Јелена Марићевић Балаћ. Докторска теза Евертовског посвећена је питању латинитета у пољском и српском романтизму и поредбеној релацији између Мицкиевичевог и дела Лазе Костића.
Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милан Громовић, Милан Р. Симић, Миливој Ненин, Зденка Валент Белић, Небојша Лазић и Срђан Орсић. Летопис је увео још једну нову рубрика „Из света” у којој Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.
Н.Попов
