Делиријум тременс Горана Марковића: Озбиљна студија глуме

НОВИ САД: Како то често бива у опусу Горана Марковића, једна позоришна прича преточена је у свет филма.
delirijum tremens
Фото: Youtube Printscreen

“Делиријум тременс” је драма у којој је насловну улогу, у Београдском драмском позоришту, играо Предраг Ејдус, због чега је филм и посвећен њему. А заправо, посвећен је централној “опсесији” Горана Марковића - глуми.

Даги (Тихомир Станић) је главни лик који живот проводи на позорници, чак и кад је ван ње. Глуми у кафани, глуми у кући... Све док се једног дана не освести у болници са дијагнозом делиријум тременс. И ту наствља да глуми!

Глума је сенка из чијег давећег загрљаја Даги не може да се отргне, али ће му у томе помоћи још једна техника глуме, терапијска - психодрама. Када у болницу долази докторка Лиза (Анита Манчић), Даги се већ “забављао са цимерима”, не излазећи из улоге, повремено је утапајући у седативима. Тек улога у Лизиној “представи”, донеће му праву катарзу и задовољење.

Шта је глума, какви се људски односи успостављају захваљујући њој, широка је и може бити свеобухватна тема, кад је реч о идентитетима, или улогама које играмо у животу. Шта је ту болесно, или нормално, нека су од питања на која покушава да одговори филм “Делиријум тременс” Горана Марковића.

Тихомир Станић као Даги, прво пијан (и од глуме), а онда, после шока,  постепено све трезнији, апсолутно је суверено одиграо улогу, ниједног тренутка не претерујући, у мноштву крупних кадрова бриљантно водећи сваки мишић свог лица. Драматуршки гледано, беспрекорно је одиграо трансформацију свог лика, од оног који не зна шта му се дешава, до оног који зна и влада тиме.

Горица Поповић, Анита Манчић, Драган Петровић, Игор Ђорђевић, Береда Решит, Милица Зарић, Нада Шаргин, Светозар Цветковић, Миодраг Крстовић, Срђан Тимаров, Маша Дакић, били су више него пратеће, епизодне улоге. Филм се и у овом смислу заиста може приказивати као једна озбиљна студија глуме.

Игор Бурић

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести