Објављен нови број „Интеркултуралности”

“Када су у питању избеглице, азиланти и мигрант у Србији, они нису самостални ни грађански равноправни, те нису перципирани као различите културне заједнице у мултикултуралном друштву.
tv, muzika, knjige, film, umetnost, pixabay
Фото: pixabay.com

Како не постоји план њихове интеграције, не постоји ни културна политика која предвиђа улогу уметности у овом процесу”, констатује се у тексту Соње Јанков “Савремене уметничке праксе као вид интеркултуралне комуникације са избеглицама са других континената”, који је објављен у новом броју “Интеркултуралности”, часописа Културног центра Војводине “Милош Црњански”. Студија Соње Јанков део је, иначе, централног темата броја посвећеног пројекту “Други и ми”, који је омогућио укључивање младих истраживача у уметничке пројекте интеркултуралног дијалога, са фокусом на Балканску мигрантску руту и њена транзиторна друштва.

На челу тог пројекта били су Милена Драгићевић Шешић и Маја Кораћ Сандерсон, а сам темат је представио истраживачке радове који су анализирали значај уметничких интервенција на превазилажењу тензија и сукоба који, како појашњавају ове две ауторке, произилазе из негативне перцепције “другог”, нарочито у срединама у којима бораве мигранти. При томе су се “студије случаја” односиле на активности Групе 484, која још од деведесетих година прошлог века међу кључним невладиним организацијама у Србији које пружају подршку расељеним лицима и локалним заједницама у којима они бораве. Тако је, рецимо, Јелена Кнежевић фокус ставила на питање “шта мигрант значе позоришту” анализирајући рад ДАХ театра, као партнера Групе 484, у осмишљавању и реализацији позоришних активности за мигранте, док се Маријана Цветковић бавила импактом изложбе “Граница је затворена” у Музеју афричке уметности на музејске и градске културне политике. 

Нова “Интеркултуралност” доноси и текстове Биљане Мицков ”Културна политика и дигиталин суверенитет”, Светлане Градинац “Место и говор”, као и разговор француског новинара Пјера Монастијеа са Миленом Драгићевић Шешић. Повод је била чињеница да је лане редовна професорка Факултета драмских уметности и шеф катедре Унеска за културну политику и менаyмент београдског Универзитета уметности добила ЕНЦАТЦ награду за животно дело, за свеукупнио развој културних политика и културног менаyмента.

Последње поглавље новог броја часописа за подстицање и афирмацију интеркултуралне комуникације посвећено је рецензијама, па тако Мирослав Кавежди пише о књизи Алена Бадјуа “Наша невоља долази издалека - наше зло допире надалеко”, Адријата Ибришимовић Шабић о делу “Стил. Култура. Семиотике” Марине Катнић Бакаршић, док Бранислава Васић Ракочевић представља роман “Сара и Серафина” Џевада Карахасана.

        М. Стајић

EUR/RSD 117.5042
Најновије вести