Сериграфија се састоји од четири фотографије Жаклине Џеки Кенеди од којих је једна начињена непосредно пре убиства америчког председника Yона Ф. Кенедија, а остале неколико дана након тога. Ворхол је у овом портрету прве даме САД спојио две теме своје уметности – тему славе и тему смрти. Када понавља лик једне јавне личности у бројним варијацијама и серијама, попут Џеки Кенеди.
Тим поводом Галерија Матице српске је приредила занимљив четвородневни програм који почиње данас у 18 часова промоцијом књиге проф. др Симоне Чупић “Џон Кенеди и ’нова граница’ културе. Мона Лиза и Супермен”. Ауторка ће са публиком разговарати о околностима које су почетком седме деценије 20. века довеле до стратешке промене правца у званичној културној политици САД.
Фото наградна игра
Сваког дана пре и после програма посетиоци ће моћи да учествују у наградној игри “15 минута славе”, названој по познатој Ворхоловој изјави да ће „у будућности свако бити славан на 15 минута”. Посетиоци ће уз помоћ фотошоп филтера моћи да израде свој портрет у препознатљивим „ворхоловским” бојама. Галерија ће на свом инстаграм профилу објавити њихове фотографије и тако их учинити „познатим”, а аутор са највише “свиђања” ће добити свој портрет у већем формату.
Сутра у 18 часова, као и у недељу од 11, је пројекција биографског играног филма “Џеки” из 2016. у режији Пабла Ларена, који прати живот Џеки Кенеди као прве даме и у данима после атентата на Кенедија у Даласу 1963. У суботу у 11 часова је пројекција политичког трилера “Ј. Ф. К.” из 1991. у режији Оливера Стоуна. У 18 часова Деа Цветковић, историчарка уметности, одржаће предавање “Поп арт и Џеки”, на коме ће анализирати начин на који су уметници поп арта приказивали славне личности америчког друштва. За крај, у недељу у 18 сати, историчарка уметности Мирослава Жарков ће одржати предавање “Супа у моди. Елементи популарног у уметности“ о начину на који је Ворхол, служећи се серијском производњом (попут супе Кембел, Кока коле, корнфлекса Келогс и детерyента Брило) минимализовањем интервенције као и увођењем популарне културе и елемената кича у своја дела, постављао питања о позицији уметности у времену глобализације.
Н. П.
