У овом удружењу које негује и најстарији фестивал на овим просторима – Фестивал заједнице професионалних позоришта Војводине, основан 1947. године и броји 72 издања, одлучили су се да пошаљу саопштење о великој кризи која угрожава не само Фестивал, него и опстанак Заједнице.
Саопштење, које би се могло назвати и апелом или позивом у помоћ, обавестило је јавност да је Заједница професионалних позоришта Војводине, па и Фестивал, у озбиљној кризи. Да ли је та криза само финансијске природе, колико дуго траје и који кораци су подузети тим поводом, осим саопштења за јавност?
- Заједница професионалних позоришта Војводине је удружење које окупља сва војвођанска позоришта и који је кроз низ деценија свог постојања претрпело разне невоље и кризе. Тренутни проблеми везани су за Фестивал професионалних позоришта Војводине, чија је организација главна делатност саме Заједнице. Наиме, Фестивал, као ни Заједница, нема стално финансирање, те је организација самог фестивала, у условима које нам је донела пандемија и економска криза, постало готово немогуће. Из свега тога, одлучили смо да пошаљемо саопштење као вапај за помоћ да одржимо најстарији професионални позоришни фестивал у региону и да не дозволимо да се он угаси.
Зашто је уопште дошло до запостављања ЗППВ?
- Не могу да кажем да је дошло до запостављања Заједнице од стране било кога. Фестивал се финансира на конкурсима Покрајинског секретаријата за културу, Министарства културе и од стране самих позоришта која чине Заједницу. Како нам је претходни период донео значајно смањење сопствених прихода, као и сама чињеница да су многим позориштима у Војводини угашени рачуни за сопствена средства, све то је довело да позоришта више нису у могућности да финансирају свој одлазак и учешће на самом фестивалу, те смо дошли у бизарну ситуацију да уместо да се радујемо што нам је представа селектована да учествује на тако важном фестивалу, позоришта имају муку и проблем да исфинансирају то учешће.
Да ли је неко и како је реаговао на изношење детаља о финансијској угрожености, па и размишљањима чланица да се изађе из ЗППВ, чиме би се дефинитивно угрозило и одржавање најстаријег фестивала на овим просторима?
- Да, након саопштења нас је позвала покрајинска секретарка за културу Драгана Милошевић на састанак, и овим путем јој се у име Заједнице захваљујем на томе. На том смо састанку изнели комплетну проблематику и код секретарке смо наишли на апсолутно разумевање и добили једну нову наду да ћемо наредни фестивал ипак организовати у повољнијим финансијским околностима.
Шта је, по Вама, највећа вредност ЗППВ, осим Фестивала, а шта би биле мане?
- Заједница професионалних позоришта Војводине окупља готово сва војвођанска позоришта и самим тим чини једну платформу различитости и културне разноликости којом се наша покрајина поноси. Како смо сви претходних година радили у веома чудним околностима, прилично су замрле размене представа међу позориштима, на чему мислим да у наредном периоду озбиљно треба да порадимо. Тај период нас је некако све затворио у своја четири зида и мало смо заборавили да је удруживање заправо оснаживање. Из позиције председнице Заједнице, али и из позиције директорке Народног позоришта Сомбор, сматрам да Заједница треба да буде мрежа позоришта која ће снажније и јаче да ођекне у решавању проблема са којима се сви суочавамо. Глас више нас јачи је од појединачног. Сам значај Заједници јој дајемо ми који је чинимо. Као позоришта, морамо поново да освестимо чињеницу да јачањем Заједнице заправо јачамо сами себе. У плану је и оснивање уније са Заједницом професионалних позоришта Србије која окупља позоришта јужно од Београда.
Игор Бурић
