Тиме је, са више од 5.300 енциклопедијских јединица, заокружен овај јединствен издавачки подухват, изузетно важан не само за СНП већ за цео српски па и много шири театарски простор.
– Реч је о првој енциклопедији једног позоришта у Србији, која је обрађује јако важан период за историју Српског народног позоришта, али и за историју театра уопште. Пред нама је, дакле, велика и важна позоришна хроника, која је у овом тренутку омеђена двема годинама - 1861. и 1986, али се надам да ћемо у скорој будућности успети да формирамо нову редакцију која би наставила рад обрађујући грађу од 1986. па на овамо, како би се у перспективи објавили нови томови – каже за „Дневник” заменик управника СНП-а др Зоран Ђерић.
Идеја о потреби да СНП добије своју енциклопедији родила се на стогодишњицу најстаријег позоришта код Срба, заслужног и за оснивање Хрватског народног казалишта и Народног позоришта у Београду. Дакле, 1961. године. Међутим, прва редакција оформљена је тек 1972, а чинили су је Душан Поповић, као главни и одговорни уредник, проф. др Божидар Ковачек, који је био носилац научноистраживачког пројекта, уредници Милош Хаџић, Лука Дотлић и Влада Поповић, те мр Мирослав Радоњић, као секретар редакције. Та прва редакција конципирала је ово значајно издање, сачинила азбучник и уз помоћ стотинак сарадника отпочела обраду енциклопедијских јединица. Огледна свеска, која је приказивала како би требало да изгледају одреднице Енциклопедије СНП-а, објављена је 1975. године
Нажалост, рад на Енциклопедији Српског народног позоришта обустављен је 1989. године, великом кризом пред распад Југославије. И тек 2011. године, у поводу 150. рођендана театра, поново је покренута реализација тог изузетно важног пројекта. Међутим, када је рад коначно настављен, све до тада прикупљено и обрађено требало је унети у рачунаре. Јер, технологија је напредовала, а одреднице су махом биле искуцане писаћом машином или чак у рукопису, са интервенцијама аутора, које ниједан скенр није препознавао. И, што је најважније, те старе одреднице су морале бити допуњене, а пратило их је и писање нових, будући да је уместо првобитно планираног века постојања и рада Српског народног позоришта сада покривено 125 година.
Осим биографских чињеница о глумцима, певачима, балетским играчима, музичарима, редитељима, кореографима, диригентима, драматурзима, сценографима, костимографима, члановима управе и техничког особља најстаријег професионалног театра у Срба... Енциклопедија садржи и податке о историчарима позоришта и критичарима који су писали о СНП, затим добротворима и другим људима и институцијама који су утицали на рад театра, а ту су, наравно, и детаљи о свим представама изведеним у посматраном периоду, дакле од 1861. до 1986. При томе су за представе дати и оригинални називи, подаци о првим извођењима у свету, у нашим театрима и у СНП-у, са пописом свих учесника, броја гледалаца...
Наравно, ту су и уводно слово о Српском народном позоришту, као и посебни текстове о Драми, Опери и Балету СНП-а, те је Енциклопедија прави путоказ за разумевање историје овог театра. Први том иначе обухвата одреднице од А до И, други од Ј до Пљ, док су у трећем сабране одреднице од По до Ш. У међувремену је, наравно, настављено електронско ажурирање свих података, све до до данашњих дана.
– У електронском облику постоје мање-више сви подаци, само ћемо их перманенто проверавати и, наравно, допуњавати новим улогама, наградама... Али, у једном тренутку се и ту мора ставити тачка. Јер, знамо колики је проблем представљало то померање границе, пошто су сви хтели да се нађу у Енциклопедији, па се зато толико дуго на њу и чекало. У сваком случају, добро је да је овај посао урађен, али сада нам је потребан тај нови уређивачки тим, састављен углавном од млађих театролога уз подршку ових искуснијих, који би пропратио и све остало што је важно по одређеним областима, попут драме, опере, балета... од 1986. на овамо, односно у првом кораку до 2011, чиме би се период који покрива Енциклопедија заокружио на 150 година. Наравно, за такав подухват морамо добити подршку не само куће, него и Града, Покрајине и Републике, како би се тај обиман посао могао урадити на одговарајућем нивоу – закључује Ђерић.
М. С.
