Управник Новосадског позоришта Валентин Венцел јуче је на конференцији за новинаре истакао да представа “Ана Карењина” означава опредмећеност свих настојања овог театра и заокружење профила који сматрају да треба заступати. Та опредмећеност, на самом почетку нове сезоне, биће оличена у представи, рађеној по чувеном Толстојевом роману и његовој славној трагичној јунакињи.
Зашто “Ана Карењина” данас? Редитељ ове представе рекао је да смо превише на Балкану причали о глобализацији, о томе да треба да будемо чланови некаквих асоцијација. То су све неке опште колективне формуле, где бисмо ми хтели да будемо. Чак и у позоришту смо, по мишљењу овог редитеља, престали да причамо о човеку, о индивидуи. Док све то чекамо, негде да идемо, и будемо део нечега, заправо пролази оно што се зове наш живот.
- Сама “Ана Карењина” некако отвара права питања: Шта је љубав? Шта је срећа? Шта је породица? Шта значи бити слободан у људском смислу? Шта значи борити се за своје слободе? У том смислу наша “Ана Карењина” постаје универзална представа. Не прича само о борби једне жене, јер некако сва питања постају универзална у нашој представи. Није то мушки и женски свет, већ су то све некакве душе, које покушавају да нађу свој мир и прави пут. Кад причамо шта је љубав и шта је срећа, увек се питам колико пута изговарамо те речи, без да се заиста питамо шта стоји иза тих речи. Лако их је изговорити, али, шта значи разумети шта заправо та реч носи? Шта значи направити жртву у име нечега, или своје слободе, или у име свог избора? Мислим да је ова представа као неко путовање у дубину срца. Кажу да би човек дошао до одговора на сва права и важна животна питања која га интересују, не треба да прође физичко растојање, да путује од једног места до другог, да би нашао све те одговоре. Него, треба да научи да путује у дубину свог срца и онда ће сазнати одговоре на та питања - указује Пројковски. У насловној улози је глумица Марта Береш, која је говорила о процесу рада на овој представи и утицају на глумце и глумице. Створило се изузетно поверење и атмосфера на пробама, поменула је Марта Береш, додајући да су добили утисак да су урадили искорак наспрам тога шта су мислили да су способни да ураде. Карењин је Атила Немет, за кога је цео процес рада на овој представи помињано путовање, како каже, од тачке А до тачке Б, и то великим бродом, ледоломцем кроз Арктичко море, где је друштво заправо лед, и оклоп који ствара око те индивидуе, која је брод. Ми ломимо то друштво, објашњава Немет, и крећемо се ка тропским водама, а кад друштво толико стисне, треба да запнемо да разбијемо лед око себе, и завршимо то путовање 29. октобра. На опаску редитеља Пројковског да су причали на пробама да је само питање времена када ће сваки мушкарац од Вроњског постати Карењин, надовезао се глумац Арпад Месарош, који глуми Вроњског, рекавши да су тако и у представи поставили, да Вроњски у једном моменту постаје Карењин, и да је то права драма.
У представи још играју: Золтан Ширмер (Облонски), Јудит Ласло (Доли), Габор Понго (Љевин), Бланка Диенеш (Кити), Агота Ференц (Тверска), Роберт Ожвар (Шерпуховски), Ливиа Банка, Терезиа Фигура, Мартин Бохоцки, Даниел Хуста, Лехел Шолтиш, Бенце Салаи, студенти АУНС и деца. Сценограф је Валентин Светозарев, а композитор је Горан Трајкоски.
Непосредно пред почетак представе “Ана Карењина”, 29. октобра ће свечано бити отворена обновљена велика сала Новосадског позоришта. У реконструкцији, урађеној током лета, уклоњен је балкон и тиме је повећана косина гледалишта, које је, уз то, добило и нова удобна седишта. Тај 29. октобар ће у Новосадском позоришту протећи и у обележавању Дана војвођанског мађарског глумишта. Иначе, отварањем велике сцене за гледалиште, Ујвидеки синхаз отвара и врата за нове позоришне догађаје који ће се ту одвијати. На конференцији за новинаре представљен је и најављен “Упад”, позоришни фестивал који покреће Студентски културни центар Нови Сад. Овај фестивал ће први пут бити одржан од 30. октобра до 8. новембра, у Новосадском позоришту, и Гимназији “Лаза Костић” и на њему ће бити изведено седам домаћих представа. Циљ овог фестивала је већа укљученост младих у позоришни живот града.
Н. Пејчић
