Група истраживача са Универзитета у Бирмингему, коју је водила др Хелен Рудок, систематски је прегледала више од 40 студија које су користиле експерименталне и неексперименталне приступе за испитивање уноса хране, преноси РТС.
Преглед је потврдио хипотезу истраживача. Више једемо када смо са пријатељима или породицом. Такође, закључак је и да мењамо навике за столом када смо у друштву људи које не познајемо.
Досадашње студије откриле су да су величине оброка између 29 одсто и 48 одсто веће кад се једе са пријатељима, него када су људи сами. Међутим, треба имати у виду и остале факторе као што су пол и гојазност, али и то, колико добро познајемо људима са којима једемо.
„Пронашли смо снажне доказе да људи једу више хране док једу са пријатељима и породицом, него када су сами“, рекла је др Рудок .
Жене су јеле мање порције пред мушкарцима, без обзира да ли су им пријатељи или их не познају.
Људи који имају вишак килограма углавном су јели мање кад су у јавности.
„Људи желе да пренесу позитивне утиске непознатим особама. Зато у тим ситуацијама бирају мале порције хране. Пошто се бојимо туђих предрасуда, и то може утицати на наш избор о томе шта ћемо и колико појести у друштву. Овде се већ у причу уводе анксиозност и дискриминација“, објаснила је др Рудок и додала да анализа резултата из студија показују да храну често бирамо тако што сматрамо, да ће на основу тога, о нама бити донет некакав суд.
Јело са другима је друштвени чин, начин повезивања са другима, ритуал који има бројне позитивне ефекте. Зато не чуди што једемо више када смо у друштву породице и пријатеља.
С друге стране, неке је стид самих себе када, сами, у четири зида, једу превелике количине хране.
Стручњаци зато свакако препоручују оброке у друштву, али, не само због хране већ и због дружења, размене искустава и квалитетно проведеног времена.
