Басов је нагласио да је животна прича Михајла Пупина, научника који је имао снажну улогу у обликовању физике не само у САД, већ широм света, и данас моћан пример за генерације њихових студената.
Пупин, који је умро на данашњи дан 1935. године, нагласио је Басов, рано је препознао колико је важно створити систем који интегрише иновативну наставу са најсавременијим истраживањем и приступом савременој индустрији.
"Имплементирао је такав модел на Колумбији почетком 1900-их и тај опшсти модел се данас универзално прати на универзитетима широм света. Његова животна прича о имигранту који стиже у Њујорк са пет центи и касније постаје један од најистакнутијих научника свог времена, моћан је пример за генерације студената Колумбије”, рекао је за Танјуг Басов, који је и директор Enegy Фронтиерс истраживачког центра на Колумбија Универзитету.
Басов је навео да радови на реновнирању Пупиновог лобија, дела зграде из 1927. године намењеног за изучавање физике и астрономије назване по Михајлу Пупину, напредују посебно сада, када је пре три недеље, Колумбија уклонила већину ограничења због КОВИД-а.
“Биће то веома импресиван део зграде”, у њој ће бити и биста Михајла Пупина као прикази његових научних достигнућа, рекао је Басов и додао да ће у лобију бити представљани и резулати данашњих генерација стасавалих на том њујоршком универзитету.
Басов је навео да и саме зграде у Кампусу Универзитета имају веома значајну улогу за амерички живот, културу и политику, а називане су по истакнутим личностима попут Александера Хамилтона (утемељивача нације), једна од њих је Пулицеров хол у част Јозефа Пулицера и награде коју од 1917. године додељује Универзитет за писану реч, а један од добитника био је, како је подсетио, и Пупин.
Веома ценимо Пупинов допринос образовању, науци, као и оснивању бројних националних америчких институција, био је једна од водећих фигура 20. века, а то је било револуционарно време транзиције од класичне до квантне физике, рекао је Басов и навео да је зграда названа по Пупину, од 1966. под заштитом државе и представља изузетну вредност као сећање на важан део историје.
Михајло Пупин је од 1889 до 1935. године био професор физике на Колумбија универзитету где је Никола Тесла 1894. године стекао почасни докторат.
Корени те престижне инстутуције датирају из 1754. године, а на њој је до пре неколико месеци предавач био и новоименовани амбасадор САД у Београду Кристофер Хил.
Између осталог Пупин је био и један од оснивача Националне агенција за аеронаутику и свемирска истраживања - НАСА.
О значцају Пупиновог дела за развој аеронаутике и свемирских истраживања, говори 12 документа којима је истакнуто име “Мићаел И Пупин”, а која се, како је речено Танјугу у агенцији НАСА, налазе на сајту на www.nasa.gov
Михајло Пупин био је између осталог почасни доктор на 18 универзитета, добитник Пулицерове награде за аутобиографско дело “Од пашњака до научењака” која је део лектире у америчким школама, почасни кознул Србије у САД и пријатељ 28. председника САД Вудроа Вилсона, захваљујући чему се, између осталог, застава Србије вијорила на Белој кући, а тако нешто догодило се само два пута у историји САД.
Једна планета носи његово име, као и кратер на Месецу.
Био је велики доброчинитељ, златим словима је уписан и у историју развоја београдског Народног музеја коме је поклонио легат - део сталне поставке.
Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови у његову част названи су „Пупинови калемови”. Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, а потом и Сименс.
У највећим листовима били су наслови да је захваљујући Михајлу Пупину, амерички председник подигао слушалицу и први пут разговарао с Европом.
На путу Пупинових успеха велику улогу имала је његова мајка која је говорила да је “знање златна лествица којом се иде до небеса”.
Умро је у САД где је и сахрањен.
