„Људи моји, па је ли то могуће? Лудница, шта је ово?”, узвикнуо би спортски коментатор Младен Делић за овај баук тероризма који кружи Европом. Тренутно је ретрограни Марс у Овну...исти планетарни аспект као кад су нас бомбардовали. И као да све то није довољно, имамо и корону.
Југославија је пукла због историјског и верског наслеђа, а смејали смо се скечу „Топ листа надреалиста” и сарајевском зиду. А онда је је скеч постао стварност. Да ли је та шала предвидела будућност или нас је на њу навикла, знају само мастермајндови друштвеног поретка, а ја само знам да није све за шалу. Изгледа да пуца и Европа по свим шавовима. Пуца се и због карантина и масовног закључавања и због тероризам.
Читам постове господина Роберта Чобана. За терористички догађај у Бечу написао је: „Док се у граду у којем, ако ништа друго, живи скоро 100.000 Срба, дешава ово - ниједна домаћа ТВ-станица не прекида програм, иду уредно серије, филмови, ријалитији...” Можда нас то не интересује, можда треба смањити медијску пажњу која се даје терористима, а можда се надамо да ће нас све то некако заобићи? У међувремену, Француска гори…терористички напади у црквама. Сетио сам се и расних немира у Америци због афроамериканца Џорџа Флојда. Ускоро ћемо осетити и последице избора у Америци. Као да је свет полудео. Као да смо сви у шизаони.
Не смем ни да отворим домаће портале. Као да се црна хроника преселила на насловне стране. Да ли смо заиста имали толико педофила и психопата или се то од нас раније крило? Где су телевизијске емисије, где су су стручњаци, где је објашњење свега што нам се дешава? Не видим то у програмским шемама, само ријалитије и серије. Чиме смо заслужили корону, катаклизму и овакве медије? Зашто бежати од стручњака, психолога, врсних новинара и да ли уопште имамо саговорнике који су ауторите у својој струци и који имају толико широку општу културу као што има Роберт Чобан. Да ли имамо психијатре као што је био покојни проф. др Петар Бокун чија је свака реч била лековита. Имамо ли духовника попут патријарха Павла или човека који уме да споји духовност и науку попут Владете Јеротића? У временима када ћемо све више бити уз телевизију, потребни су нам стручњаци свих фела да нам објасне шта нам се дешава. Забава више није забава… Инорматива није више информатива. Време се тектонски мења. Друштвене мреже постају нови медиј. Телевизија није тако небитна као што се мислило и тај медиј не може да буде тра-ла-ла. Долазе тешки дани… за то ми не треба астролог или видовањак. Довољно гледам домаћих и светских канала да видим да долази стравична неизвесност. Као у оном филму из црног таласа - Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета.
Али као и после прва два удара короне, после толико депресивних стања, видим да људи ипак воле живот и да почињу да цене праве ствари. На Фејсбук групи Тате Новосађани видим да постоје људи који праве мајице у хуманитарне сврхе и дају добре савете. Тим људима је некад јако тешко да дођу до медија. Јер, боже мој, медији траже спектакл и сензацију. Али дошао је тренутак када ће нам телевизор бити подједнако важан као и седатив. Драги читаоци, упамтите, даљински управљач је ваше демократско право да гледате шта волите. То право вам даје и Јутјуб. Ментално спасење ће бити у томе да гледате прави програм и да добијате праве информације. Не да верујете хистерији која ће запљуснути са друштвених мрежа. Ваше оружије и спасење за психу је у вашим рукама. Долазе тешка времена, ко преживи причаће. Амин.
Александар Филиповић
