ТВ Емисија „С Тамаром у акцији“: Помоћ за 26 породица у Војводини

Прва епизода новог серијала емисије „С Тамаром у акцији“ емитоваће се у петак, 6. марта на Првом програму Радио-телевизије Србије од 21 час, а екипа предвођена ауторком овог пројекта Тамаром Грујић овог пролећа помаже 26 породица на подручју Војводине.
р
Фото: Дневник (В. Фифа)

У новој, 9. сезони помагаће породицама из Сомбора, Суботице, Бачког Петровца, Новог Бечеја, Ердевика, Хетина, Перлеза, Опова, Свилоша и села Засавица 2. На крају серијала Тамара ће са својом екипом реновирати и кућу у Сремској Каменици, коју је Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Након што су, пре неколико година на иницијативу Јоланд Корора из тог удружења, реновирали Хемато-онколошко одељење Педијатријске клинике у Крагујевцу, где су обновили 140 квадрата за децу оболелу од малигних болести, поново сарађују са НУРДОРОМ. Јоланд је Тамару контактирала и предложила да реновирају кућу коју им је поклонио Зоран Коцић из Новог Сада јер јој је пре коришћења неопходна обнова. Тамара и њена екипа су се радо одазвали овој акцији, па ће на крају пролећног серијала по Војводини деца која су победила битку с раком моћи да се опорављају у новим просторијама те викендице и уживати у природи која је окружује.

Екипа „Дневниковог“ ТВ магазина посетила је Тамару и њену екипу ове недеље на једном од снимајућих дана у село Засавица 2, где смо је, за разлику од претходних година, затекли са појачањем - ћеркицом Ленком у рукама, која је ове године постала део ове хуманане екипе и заједно с мамом путује по Војводини. Стога смо већ на почетку разговора упитали водитељку како се сналази у новој улози и околностима на снимању новог серијала.

Фото: Дневник (В. Фифа)

– Имам велику срећу да је беба добра. Не знам како би изгледало да је она немирна. Ми смо годинама прижељкивали да проширимо породицу. Пошто је цела екипа знала колико желимо дете и углавном сви имају искуство у родитељству, говорили су ми: „Само ти роди дете, лако ћемо даље, ми ћемо ти помоћи“ и сви су прижељкивали њу, а њено је било само да се роди и да има добар карактер (смех) и баш то се и десило. Јако лепо се уклапа у екипу. Набавили смо и кампер да нама и њој буде комфорније. Иако све добро и детаљно планирам десило ми се да дан, два пред прво снимање да сам имала страшну трему од тога како ћу сад ја као сценариста, редитељ, глумац, све то успети да радим, а да задовољим и њене потребе, али некако се уклапамо. Ово нам је трећа недеља снимања и за сад пливамо добро, али нам треба још недељу-две да се све искристалише.

Док говорите о вашој екипи и пројекту не може да се не примети ваша срчаност и то колико сте дали део себе овом пројекту. Када се угасе камере и заврши један пројекат, јесте ли емотивно потрошени или богатији?

– И једно и друго. Колико се човек потроши, толико се онда и напуни једном таквом дивном енергијом. Наравно да се човек умори. Овај мој посао није лак, јер се физички уморите преко дана и сигурно да трпи мој приватан живот. Нисам на рођенданима, на журкама, догађајима у мом родном граду, али када се подвуче нека црта и кад кажем да 12 породица живи боље због нас, онда је срце пуно. Мени је много жао што нема више хуманитарних организација или пројеката да би разни људи спознали колико вас хуманитарни рад заиста чини бољим људима. Чини ми се да живимо и у несрећној земљи и у несрећно време и да се само окружујемо неким лошим вестима и да су нам потпуно замењене и тезе и вредности и неки други људи су сада много популарни. Жао ми је што младе Јутјубере, који су сада популарни и добро зарађују, нико не посаветује да крену да раде нешто хуманитарно. Прво, они би се боље осећали, а чини ми се и да би били више популарнији и давали би много бољи пример својој генерацији како заправо треба да се живи. Није срећа да имаш Ролекс сат и да возиш Порше, него је стварно, чини ми се, срећа када другога усрећујеш.

Ту срећу увек прати и загрљај, који је можда и заштитни знак ваше емисије, јер сте га толико пута пружили, а и добили заузврат од породица. Колико је он помагао и вама и породицама у одређеним ситуацијама?

– Јесте, то је размена неке страшне енергије и кроз сузе које се не виде. Не волим да плачем пред камерама. Кад радим ове породичне приче рекла сам редитељима да не снимају такве моменте. Тога је раније било, када смо радили са другом продукцијском кућом. Постоје други начини где може да се допре и до људских срца и да се прикаже туга или тескоба. То се не ради кроз сузе. То се подражва на јефтин начин и мене то нервира. Кроз загрљај све може да се каже- и када је човеку тешко и када и теби и блиским људима треба загрљај. То је размена енергије, утеха и с друге стране нада и инстант дељење љубави. И загрљај треба да буде умерен и одмерен. Навикла сам да и мене на улици људи масовно грле и љубе.

Фото: Дневник (В. Фифа)

Претпостављам да има и оних који вам на улици прилазе и траже помоћ...

– Да, то се дешава. Имате две врсте људи - они који прилазе и желе да вам кажу да је супер то што радите и да тако наставите, а и има других који траже помоћ на улици, а мени стижу и поруке и мејлови. То је само показатељ нажалост како људи живе у данашње време. Мој тренутни проблем је што немам времена физички да се позабавим тиме, али из ове емисије мора да произађе хуманитарна организација, која ће се звати или „С Тамаром у акцији“ или ће носити моје име и презиме, где ћемо ми када једног дана престанемо да снимамо ову емисију моћи да повезујемо оне који могу да помогну са онима којима је помоћ потребна. Ја другачије не знам. Не можемо свима да помогнемо, ово је ТВ емисија која има своје законитости, а оне су пре свега грађевинске и ми смо ограничени временски. Ми кућу морамо да радимо пет дана и шести да усељавамо породицу. Постоје и оне куће које не можемо да прихватимо због тога. Постоје и оне породице које нису телевизичне. Ово је ТВ емисија и ми морамо да имамо породицу која може да пренесе емоцију, која је добар пример. Социолошки проблематичне породице не можемо да снимамо. Гледамо да помажемо породицама којима ће ово стварно бити подстрек и ветар у леђа.

Чини ми се да ваша емисија враћа веру у снагу заједништва и солидарности. Да ли мислите да она за толико дана или недеља колико снимате, односно припремате емисијум, додатно учврсти њихове везе?

– Ја сам сигурна да ми такве породице и бирамо. Да њима буде углавном боље. Баш сад су ми рекла деца из породице чију кућу реновирамо ове недеље да би желели само воду и купатило. То није лап топ, они имају једноставне жеље. Некада се деси да се људи, а посебно локална самоуправа, окупе тамо где смо и ми, али није ни њима лако јер и њима долазе многе породице. Ми немамо добро развијену социјалну политику. Оно што је лепо је што после сваке сезоне све лакше набављамо са стране помоћ која нам је потребна. Сад нам је све лакше да налазимо помоћ са стране. Не морамо толико да молимо итд. Сами се пријављују приватници и кажу да нема потребе да их снимамо, да се каже да су они дали ово или оно, али ја волим да то снимимо да бисмо управо дали подстрек томе да може све да се организује. Лакше нам је данас да анимирамо локално друштво и локалну самоуправу.

Мајстори паковања и распакивања  

Много пута смо видели и вас са чекићем у рукама или да кречите зидове и томе слично. Како после свих ових година колико радите емисију изгледа једна ваша радна акција приватно?

– Да, сада мало мање морам да признам, раније сам више радила (смех). Имамо много добре мајсторе, верујте. Нисмо имали времена да окречимо стан пре мог порођаја јер смо буквално радили до пред сам порођај и када сам отишла у болницу момци из Прокуппља су дошли и за један дан окречили стан. Са родитељима сам се селила чини ми се 11 пута, а са супругом три пута, тако да знамо доста тога по кући да радимо, а најбоље на свету се пакујемо и распакујемо (смех). Чак и сада са ћерком Ленком.  

Владимир Бијелић

Зора
01.03.2020 • 09:38
Благословена била са својом породицом!
EUR/RSD 117.5878
Најновије вести