Како бити туриста у свом граду: Кеј - најлепше новосадско шеталиште

НОВИ САД: Сунчани, па Кеј жртава рације, те Београдски, или кратко Кеј, је омиљено новосадско шеталиште, али и место за рекреацију и спорт. Било да га посетите ујутру, током дана или у вечерњим сатима, тешко да нећете наићи на друге шетаче који су дошли по своју дозу мира.
kej
Фото: Dnevnik (Vanja Fifa)

Шетњу дугу пет километара, колико је дугачко најлепше новосадско шеталиште, препоручујемо да почнете од Студентских домова и полако идете ка мостовима, где је Кеј ипак најлепши са погледом на светлуцави Дунав и Петроварадинску тврђаву.

Уколико крећете од самог почетка (или с краја, како вам драго), срешћете многобројне купаче који су се упутили на Штранд и тај део кеја је, осим дела код мостова, најпосећенији. Испред улаза у Штранд често уме да се направи и ред, али људи воле да се освеже и у омиљеном кафићу “Беза”.

Мало даље када наставите, а успут ћете наићи на многобројне бициклисте, који воле да погледају и на мерач који је поставио Град који су по реду, или оне на ролерима, па и скејту, налази се и теретана на отвореном, не једина, где рекреативци и спортисти радо проводе време и која готово никад није празна.


Брод који не плови

Кафе-брод “Цепелин”, одакле и почиње Кеј жртава рације, већ дуго важи за место где Новосађани воле да сврате на кафу, али где се одржавају и свирке, књижевне вечери, представе, рођендани, па и венчања.

Овај простор је омиљено и место студентима, јер се налази надомак новосадског Универзитета, када желе да прекрате време између предавања, па и да прескоче по које и уживају на Дунаву. Поглед на Тврђаву чини да се на доњем нивоу брода увек тражи место више, те су све чешће резервације столова, јер се места до саме реке, увек “разграбе”.

Ипак, и без резервације, у сред или након шетње Кејом, свратите на “Цепелин” и попијте кафу, а савет кувара је да пробате јунетину или лососа, који важе за специјалитете.


Сунчани кеј до дела Кеја жртава рације има око 1,6 километара, а успут се може видети и нова табла на којој пише да је то шетна стаза Јована Дејановића, те тениски терени, још једна теретана на отвореном, али и керећа (дивља) плажа на којој се виде и купачи или они који су само дошли да се осунчају на пешкирима или столицама, које су понели са собом. Пси су ипак на овом делу најбројнији, како због плаже, тако и због парка код Ректората, где дрвеће пружа заслужени хлад.

Од омиљеног брода на Дунаву “Цепелин”, где нећете зажалити ако направите паузу за кафу или јело, до моста Дуге, простире се Кеј жртава рације са спомеником страдалима у Другом светском рату, али сада и омиљено место младих ноћу, који седе на бедему, пуштају музику и некада мало и галаме, али младости је (безмало) све опроштено.

Фото:  „Штрандароши“ под крошњама дрвећа Фото: В. Фифа

Штрандарење и цветне улице

Најпопуларније новосадско купалиште Штранд ове године је посетило мање људи због коронавируса, што ипак није смањило љубав Новосађана према најлепшој градској плажи.

Акција „Хуманитарни понедељак” и даље је на снази, у оквиру које се новац уместо куповине улазнице даје за лечење коме је потребно. Ако сте само у пролазу понедељком и немате намеру да се окупате, посетите Штранд бар на кратко и учините добро дело тог дана. Такође, прошетајте се уређеним зеленим травњацима на којима ћете сигурно видети школарце и студенте како се преслишавају, или пензионере који уживају у картању, па дечицу која не знају да ли ће пре да се играју на игралишту или праве куле и замкове од песка. Уколико имате мало времена, обратите пажњу и на имена улица где се налазе кабине и забавите на кратко, јер имена носе називе цвећа. И не заборавите да попијете воду са чесме.

Тих неколико гутљаја, увек најлепше расхлади. Можете и попити лимунаду на плажи и посматрати сремску страну и чамце који плове Дунавом, то су само предлози, а ви осмислите своје “штрандарење”.


Поглед на Петроварадинску тврђаву са ове тачке је нестваран, а Дунав који се пресијава на летњем сунцу само доприноси слици да заиста живимо у прелепом граду у коме треба што више да се понашамо као туристи.

Да му се дивимо, јер то заиста заслужује. Овај део Кеја, који се даље наставља у Београдски кеј је заиста и најсређенији, са великим дрвеним клупама у пузавицама и цвећу, за оне који желе да уживају у погледу, или само да предахну кратко.

Новосађани су од кеја направили својеврстан корзо, па у било које дана да прошетате, видећете и шетаче паса, дотеране фрајле, али и оне који уживају у вожњи бициклима, или трче по тартан стази, најдужој у граду.

Оне који yогирају видећете заправо и неколико пута у току своје шетње, јер су Новосађани познати по тренинзима и доброј фигури, па се чини да им пет километара не представља неки изазов.

Фото: Dnevnik (arhiva)

Споменик с највише емоција у граду

Бронзана композиција „Породица“, висока четири метра, која се налази на Кеју жртава рације, дело вајара Јована Солдатовића, споменик је са највише емоција у граду. Овај споменик подигну је у знак сећања на масовно страдање више од хиљаду грађана Новог Сада у „јануарској рацији“, која је трајала од 21. до 23. јануара 1942. године. На месту где су Новосађане стрељали и бацали у ледени Дунав, подигнут је споменик посвећен жртвама страдалим у Другом светском рату.

Споменик је откривен 1971. године, што значи да идуће године пуни тачно четири деценије, а почетком 1992. употпуњен је са још 78 бронзаних плоча, које је такође израдио Солдатовић.

На четири плоче, од којих су три са текстом на српском и једна на хебрејском језику, исписане су информације о самом догађају, а на 66 плоча имена убијених личности. Између плоча са текстовима налазе се плоче украшене симболима давидове звезде, крста и оцила. Испод споменика се налазе плоче са текствима на српском, мађарском, словачком и хебрејском језику.

Тај споменик је рестауриран пре две године, а сваке године Новосађани одају почаст палим жртвама доносећи цвеће на плоче на годишњицу.


Ноћу, када Тврђава сија, а светла на мостовима се упале, могу се видети и многи заљубљени парови како штрапацирају уз реку, али и породице које су дошле да се опусте и прошетају по најлепшем делу града.

Део ка Жежељевом мосту, уз који се налази и кошаркашки терен, чини се најмирнији, као да пред крај шетње шетачи посустану, или су ипак прешли преко неког моста на другу страну, да направе круг и још мало уживају у погледу на Дунав. Свакако ноћу су најбројнији млади, који уживају уз реку и где је лети температура ипак за неколико степени мања, него на врелом бетону.

Страну припремила: Маша Стакић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести