Лекари Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” саветују да животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32 степан Целзијуса током дана, односно испод 24 степена током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа. Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни. Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање, препоручују у „Батуту” и додају како вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35 степени не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Они који немају могућности да расхладe стан, требало би да два до три сата дневно проведу у расхлађеном простору ван куће, на пример у климатизованим јавним зградама.
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана, од 10 до 17 часова. Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између четири и седам сати ујутру, напомињу у “Батуту”.
У “Батуту” саветују да се током дана напољу борави у хладу. Посебно скрећу пажњу да се деца, као ни животиње, не остављају у паркираним возилима.
Потребно је да се тело расхлађује и хидрира. Туширајте се или купајте у расхлађеној води. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд. Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце.
Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте храну са високим садржајем протеина, наводе у “Батуту”.
Подсећају како би требало редовно да се проверава како су чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.
Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема Лекове држите на температури испод 25 степени или у фрижидеру. Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова, додају у “Батуту”.
Ко се не осећа добро, требало би да потражи помоћ ако осећа вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру. Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре.
Ако се јаве болни грчеви у мишићима склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ. Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће, саветују лекари “Батута”.
Не улазите у аутомобил који је стајао на сунцу, обавезно отворите сва врата и прозоре, укључујући и пртљажник. Тако ће те проветрити и за неки степен расхладити ваздух у аутомобилу. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа пет до седам степени од спољашње. Правите паузе током вожње: у току вожње по високим температурама и путовањем на дужим релацијама потребно је да се праве паузе у вожњи на свака два сата по 15 минута. На пут немојте кретати уколико сте конзумирали алкохол или друге психоактивне супстанце, укључујући и лекове за које је назначено у упутству да могу да утичу на способност управљања моторним возилима, саветују лекари.
Љ. Петровић
