За убрзање метаболизма потребно 100 дана

Која правила треба да поштујемо ако желимо да смршамо здраво и успешно и шта уопште значи балансирана исхрана, тема је којом се бави Радио телевизија Србије.
i
Фото: pixabay.com

За сваку промену укорењених и стабилних навика, како је научно доказано, потребно је 100 дана. Значи, најмање три месеца је потребно да организам препозна промене које смо направили, да се убрза метаболизам. Све краће од тога, доноси брзе, али краткотрајне резултате, наглашава гошћа Јутарњег програма, Ана Тодоровић, специјалиста нутрициониста и дијететичар.

У последње време доста се говори о томе да је свако треће дете, због неправилне исхране и смањене физичке активности, гојазно. Наравно, проблем гојазности је присутан и код остале популације.

„Нажалост, статистике су тако показале да је број гојазних људи у порасту, а разлог је седелачки начин живота, употреба кола, превозних средстава и мањак физичке активности. Крећу се само деца која се баве спортом, али велики део, посебно старије популације, често говори како нема времена за шетњу“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Балансирана исхрана подразумева унос свих хранљивих материја и у скаду је са инивидуаним потребама појединца, јер немају сви исте енергетске потребе, као ни исте потребе за за протеинима, мастима илуи угљним хидратима.Намирнице неоходне за балансирану исхрану су житарице, које представљају базу пирамиде исхране, млеко у ферментисаном облику и млечни производи, месо, јаја, риба и свеже поврће и воће

„Први корак је, уопште, увид у здравствено стање организма и подразумева лабораторијске анализе, преглед лекара опште медицине како би се направио скенер нашег организма и на основу тога израдио индивидуално конципирани јеловник“, наглашава Ана Тодоровић.

Размак између оброка би требало да буде најмање три сата како би се претходно унета храна добро сварила и сви нутритијенти који су унети у тим оброцима били искоришћени. Препорука је да последњи оброк узмемо минимум два сата пре одласка на спавање и да буде што лаганија.

Осећај глади је пожељан осећај у току дијететских режима, али многи га поистовећују са гладовањем и изгладњивањем. То није исто.

„Осећај глади на два до три сата је добар осећај, јер то значи да смо успоставили боље варење и да наш метаболизам добро ради. Међутим, када је изгладњивање у питању, то може довести до пада енергије, до смањене радне способности, до пада шећера у крви и може доћи, чак и до губика свести“, напомиње докторка Тодоровић.

Ипак, постоји универзални образац шта не треба јести, а то је, како наводи нутриционисткиња, превише теста, концентровани шећери, хемијски третирана храна, конзервирана и термички процесуирана храна у дубоком уљу.

EUR/RSD 117.5878
Најновије вести