Организатор ове манифестације, која је имала такмичарски карактер, био је Савез пензионера Србије, а домаћин Градско удружење пензионера Ниша. Програм на смотри хорова у Нишу је био веома богат и разноврсан. Учесници су изводили дела домаћих и страних композитора из различитих жанрова музике, било је ту народне, староградске, романсе, духовне и етно музике, као и арија из дела озбиљне музике.
Ове године такмичење ће бити уприличено у Новом Саду где ће учествовати 15 хорова из Србије.
Диригент и вођа хора Удружења пензионера града Новог Сада, мр Хермина Гуга Сарка, каже за Дневник да је хор формиран пре нешто више од три године, и да броји 30 чланова.
Хермина је више од четири деценије диригент. Познају је ђаци, студенти, медицинари, новинари који су певали у различитим хоровима којима је она дириговала, а иза ње је велики број освојених награда. Зато и не чуди што је ова енрегична и увек насмејана професорка са својом новом екипом опет убрала одличје.
- Када смо почињали није било нити једног члана. Сада нас је око 30. Није то само хор који сам изабрала. Ми се као магнет привлачимо. Људи у било ком облику уметности или неке друге делатности, се просто међусобно препознају и привлаче – почиње причу Хермина. Каже да је било чланова који нису имали много информација о хорском певању, а да сада већ превазилазе границе аматеризма.
- На такмичењу смо певали три композиције које су намењене професионалном хору. Дуго смо радили, стрпљиво али са пуно љубави и са великом жељом да то интерпретирамо како треба. Нисмо размишљали да будемо први. Иза себе имам толико награда и признања, да заиста немам амбиције што се тога тиче – каже Хермина.
Пробе имају понедељком и средом, али уколико се створе услови буде то и чешће. Пробе почињу најпре вежбама разгибавања, па тек онда упевавањем.
- Чим уђем у просторију осетим радост, топлину, љубав која лебди око нас. То је нешто што нема цену и не може ничим да се мери. Када кренемо са певањем потпуно се изгубим. Време не постоји. Некада нам пробе трају и по два сата. Срце хоће али тело мало реагује на то. Међутим све преокренемо на шалу – прича Хермина.
Углавном наступамо када су празници или обележавања неких посебних дана. Требало би пред крај маја на наступимо на Штранду – каже Хермина.
Имали су и хуманитарни концерт за штићенике ШОСО „Милан Петровић“ где су наступили чланови хора Удружења пензионера.
Њихово дружење је кажу више од певања јер их наша саговорница музички едукује. Репертоар им је различит и певају доста сложене композиције, али и романсе, староградске песме, па се често догоди да се публика просто укључи у хорско певање.
- Промовишемо домаће композиторе. Сећам се, када сам била млада, са супругом сам била код Саве Вукосављева који нас је позвао да нам покаже шта је све компоновао. Били смо одушевљени. Међутим тада нам је рекао да сумња да ће се његове композиције изводити. Увек се тога сетим. Његова композиција “Развило се коло Војводине” живи, и изводе га хорови, а кроз та извођења живи и композитор – каже Хермина која је у пензију отишла из Гимназије „Исидора Секулић”.
- Делимо све међусобно, а ово је наша друга породица. Уколико ми неко не дође на пробу, то је углавном из оправданих разлога и ужасно ми неодостају те очи које ме инпспиришу да радим то што радим – каже Хермина која је са својим члановима хора, али и са екипом репортера из “Дневника” јуче прославила и рођендан.
