Оне чине 86,2 одсто укупног морталитета. Најчешћи узроци оболевања деце предшколског и школског узраста су болести система за дисање, заразне и паразитарне болести, док се у морбидитету школске деце издвајају још и повреде, тровања и последице деловања спољних фактора.
Кроз анализу, урађена је структура узрока смрти, која представља процентуално учешће појединих узрока смрти у укупном броју умрлих. Водећи узрок смрти становништва Новог Сада у 2017. години биле су кардиоваскуларне болести, од којих је умрла скоро свака друга особа (47,9 одсто).
Други по учесталости у структури узрока смрти су били тумори (24,2 одсто), који су однели сваку четврту особу. Следеће су болести система за дисање, од којих је умрло 6,7 одсто грађана, док се од болести система за варење живот угасио код готово четири одсто суграђана. Од повреда, тровања и осталих последица спољашњих узрока умрло је око три одсто људи. Из групе тумора, код мушкараца су били најучесталији малигни тумори душника, душница и плућа, дебелог црева, завршног црева и чмара и простате. Код жена су из групе тумора најчешћи узрок смрти мапигни тумори дојке, затим душника, душница и плућа, као и дебелог, завршног црева и чмара.
Витално-демографска ситуација каже да је у нашем граду просечна старост становништва 40,6 година, односно изражено је његово старење. Стопа наталитета је неповољна и износи 11,7 одсто и доприноси ниском природном прираштају.
Што се тиче заразних болести које подлежу обавезном пријављивању, по доступним подацима, епидемиолошка ситуација у граду је остала уобичајена за ово подручје, као и стопа смртности од заразних болести. Ту се изузима грозница Западног Нила, која се у 2018. години јавила у уобичајеној сезони, али са знатно појачаним интензитетом обољевања. Цревне заразне болести и даље остају значајна патологија новосадске популације, а посебан проблем представљају тровања храном узрокована салмонелама и другим микроорганизмима.
Како у водеће узроке оболевања и умирања становништва Новог Сада спадају масовне незаразне болести, треба истаћи да је у њиховој основи дуготрајно присуство фактора ризика, штетне навике и понашања, попут неправилне исхране, физичке неактивности, пушења, гојазности, хипертензије и слично.
Ти фактори се могу ставити под контролу интензивирањем промотивно-превентивних мера и активности и кроз мултисекторску сарадњу. Стручњаци и лекари указују да је неопходна свеобухватна примена националних стратегија, уредби и програма за превенцију и контролу хроничних незаразних болести, уз обезбеђење материјалних и кадровских ресурса.
Епидемиолошка ситуација хепатитиса А на подручју града лане је била повољна, а регистровано стање је одраз стандарда, хигијенских прилика, услова живота и санитације. Основни правци превенције хепатитиса А, као и других цревних инфекција, односе се на подизање личне и опште хигијене, здравствену безбедност воде за пиће и намирница и правилну диспозицију отпадних материја. Стопа инциденције акутног хепатитиса Б има опадајући тренд, док је хроничног хепатитиса Б вишеструко виша, као одраз неповољне епидемиолошке ситуације у прошлости. Стопа инциденције хроничних облика хепатитиса Б и Ц вишеструко превазилази инциденцију акутних хепатитиса. Сличан однос и тренд кретања тих болести се региструје и у земљама Европске уније, где је учешће хроничних облика хепатитиса више од 70 одсто.
Сексуално преносиве заразне болести и даље остају значајна патологија становништва, те тако инфекције ХИВ-ом остају глобално један од водећих јавноздравствених проблема и у прошлој години. Број откривених ХИВ позитивних особа је око 26 одсто мањи у односу на 2017. годину, док је број оболелих особа (18) највећи у последњих десет година. Пошто против највећег броја заразних болести не постоје специфичне мере заштите, неопходно је мотивисати становништво континуираном едукацијом да спроводи опште превентивне мере
Кроз анализу, Институт је дао и јасне препоруке за побољшање здравствене слике Новосађана. Низак наталитет у Новом Саду захтева јасно дефинисање и спровођење пронаталитетних мера и активности у циљу повећања броја рађања. С обзиром на то да је приметно изразито старење становништва и велико учешће старих у укупној структури становништва града, неопходно је веће ангажовање друштва за бригу о старима кроз активности социјалне и здравствене заштите.
И. Бакмаз
