Координаторка пројекта “Снажније заједно” и волонтерка Центра „Срце“ Славица Ранисављев - Ковачев приказала је резултате који говоре о томе да млади желе да потраже помоћ и разговарају о свом менталном здрављу, али често не знају са ким да причају и кога да контактирају. Уколико пак одлуче да остваре контакт, процес се одужи више од очекиваног, наводи она.
- Често се млади суочавају и са дискриминацијом, те мисле да ментално здравље мора бити значајније када је у питању образовање – прича Ранисављев - Ковачев, објаснивши да су у истраживању учествовали млади од 15 до 30 година. – На панелу говоре релевантни стручњаци из области здравства и социјалне заштите, а теме се тичу потреба младих у ментално здравственом домену. Чини нам се да, иако је тема у ваздуху и стално се разговара о њој, јако је мало покренутих конкретних корака ка томе да се ментално здравље стави на примарно место.
Желе да их неко разуме
Резултати истраживања о потребама младих о менталном здрављу говоре да је највећи број испитаника (70 одсто) навео да осећа узнемиреност и напетост, а 66 одсто их је рекло да има слабу мотивацију. Лоша концентрација и осећај безвољности регистровани су код 62 одсто младих.
Осим наведених, испитаници су навели да их умуче анксиозност, исцрпљеност и умор, суицидност, аутодеструкција...
Током излагања, истакла је чињеницу да су најчешћи разлози због којих се особе јављају породични и партнерски проблеми,проблеми услед угроженог менталног здравља (недоступност терапије, усамљеност, стигматизација...) као и они егзистенцијални. У 2021. години им је упућено 8.890 контаката са особама које се налазе у кризи. Дискусију су водили представници Института за ментално здравље из Београда, Института за јавно здравље Војводине и Саветовалишта за брак и породицу, те је том приликом психијатар Института за ментално здравље Милош Лазаревић причао о проблему из свог искуства.
- Млади са којима радим, а то је узраст од 16 до 25 година, наилазе на први, условно речено “проблем”, а то је одрастање – каже Лазаревић. - Иако под окриљем породице, деца се све више осамостаљују и требало би да добијају слободу коју одрасли живот нуди. За узврат би требало да прихвате одговорност, те се у свему томе суочавају са изазовом одрастања. Зато се тај процес може окарактерисати више као захтев него проблем. Млади се сусрећу са свим менталним проблемима као и одрасли, наравно са одређеним специфичностима које прате њихов узраст. То су проблеми у вези с расположењем и душевни проблеми, јер су млади подложнији злоупотребама супстанци, пошто су склони да истражују и експериментишу на различитим пољима, затим тежи душевни проблеми итд.
Текст и фото: И. Бакмаз
