„Ковиљско-петроварадински рит” опчинио чак и принца Чарлса

На само четири километра ваздушном линијом од центра Новог Сада почиње Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит”. То заштићено подручје прве категорије од изузетног је националног, али и међународног значаја, што потврђује чињеница да је проглашено једним од 2.279 рамсарских подручја, колико их има у свету.
Rit 1
Фото: В. Стојановић

„Налази се на десној и левој обали Дунава, у југоисточној Бачкој и североисточном Срему. То су географски две одвојене целине, које су ипак повезане реком“, каже др Владимир Стојановић с Катедре за геоекологију на Природно-математичком факултету у Новом Саду. „Рамсарска конвенција представља оквир за активности на националном нивоу и за међународну сарадњу у циљу очувања и мудрог коришћења тзв. влажних станишта. Овде су суштинска вредност бројни речни меандри, канали, баре, језера, влажне ливаде и шуме. Дунав је највише утицао на такве природне вредности, пре свега формирањем алувијалне равни, ниске рељефне целине чије ниже делове редовно плави у току сваке године. Такви услови су пружили уточиште бројним животињским и биљним врстама, од којих су многе и угрожене, на пример, ребратица и разноротка. Рит је мрестилиште за бројне врсте риба, а чувен је и по орнитофауни.“

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

У Ковиљско-петроварадинском риту склониште су, између осталих птица, нашле црне роде. Интересантно је да, за разлику од белих, које немају гласне жице па се оглашавају клепетањем крилима, умеју да певају. Будући да се веома плаше људи, ретко ко се може похвалити да их је видео. Добро око запазиће и гнезда орла белорепана, у којима се, по причама, понекад пронађе чак и прасе јер, уколико је принуђен, једе и лешине које плутају у води. Ваља поменути и велику белу чапљу и гака, прогањане и убијане да би њихова дуга пера украшавала шешире племства.


Неопходан центар за посетиоце

„Ковиљско-петроварадински рит је, заједно с Фрушком гором, најзначајнији природни туристички потенцијал Новог Сада“, каже др Владимир Стојановић. 

„Зато је неопходно да добије добро опремљен центар за посетиоце у којем би им биле доступне све информације о риту, али и неки други садржаји: изложбе и природњачке поставке, сала за пројекцију филмова, продавница сувенира… Најважније је да представници управљача заштићеног подручја, ЈП „Војводинашуме”, и даље буду заинтересовани за презентацију природних вредности.“


Рит посећују само малобројни заљубљеници у природу. Међутим, не треба заборавити да је до сада био предмет бројних истраживања у научним пројектима, али и да је важан за образовање младих стручњака у разним областима (географија, екологија, биологија, шумарство, туризам). Некима је занимљив као дестинација еко-туризма. Прошле године га је посетио и принц Чарлс, који је очигледно добро упућен у природне и културне вредности крајева које обилази.

Природни предели дуж великих река у континуитету су угрожени још из времена великих колонизација у 18. веку. Тада је отпочело култивисање и прилагођавање природе све бројнијим житељима на подручју данашње Војводине и оно се очитовало, пре свега, у бројним мелиорацијама и подизању насипа. Како је време одмицало, ти насипи су били све чвршћи и јачи па су плавне равнице алувијалних равни одвајане од река. Ковиљски рит избегао је такав директан утицај и исушивање, али, с друге стране, зарастање под утицајем природних фактора је неминован процес.

Фото: В. Стојановић

„Загађене воде у околини рита које на крају ипак овде заврше, еутрофизација, губитак станишта и немар појединих посетилаца нешто је што нарушава природну равнотежу. Најзад, таквим пределима прете и климатске промене у виду пораста температуре ваздуха, која потом утиче и на хидролошки режим“, тврди наш саговорник.

Питање бенефита које пружају влажна станишта веома је сложено и предмет је бројних анализа.

„Као свако друго заштићено подручје, и Ковиљско-петроварадински рит има своју еколошку, економску и друштвено-културну вредност. Шумарство је веома важно у економском смислу. Даље, ту су рибарство, сточарство, а очекивано је и да туризам овде реализује своју шансу. Најважније је да све те делатности, као извор зараде за људе на овим просторима, буду одрживе у еколошком смислу. Ако се то не догоди, специјални резерват природе ће изгубити свој смисао“, закључује Стојановић.

С. Милачић

Marko
07.08.2017 • 08:19
Pre par godina Bora Otić ima je odlične snimke iz Rita baš za svoju emisiju Petkazanje. Potražite na internetu. Šteta zaista što nema pravih vodiča za obilazak ovog mesta.
EUR/RSD 117.2907
Најновије вести