радије одлучују да на последње спратове иду пешке.
Власник фирме „ВЕГА” д. о .о. Борко Станковић рекао је за „Дневник” да су они задужени за сервисирање и контролу више од три стотине лифтова у граду те да се у старијим лифтовима безбедност људи доводи у питање.
– Стање лифтова у Новом Саду је катастрофално јер су неки од њих старији од 30 или 40 година – а „радни век” им је до 25 година – и на њима ништа није мењано, већ су само поправљани – тврди Станковић, додајући да постоји воља, али не и могућности за ремонт старих лифтова јер се опрема за њихово издржавање више не производи. – Чак и фирме које су у старој Југославији креирале највећи број лифтова по Новом Саду и Србији, више не постоје.
Међутим, с таквим мишљењем не слажу се у Јавном комуналном предузећу „Стан”, где су рекли да је већина лифтова ремонтована, иако им је просечна старост више од 50 година, чиме им је, како тврде, продужен век трајања.
– Наше годишње контроле су показале да су лифтови у Новом Саду у солидном стању и безбедни – казала је за наш лист портпаролка ЈКП „Стан” Маја Равић, објашњавајући да то предузеће по уговору о одржавању и чишћењу стамбених зграда сервисира лифтове у 370 зграда.
По Правилнику о безбедности лифтова, власник зграде, односно објекта у којем је лифт уграђен, власник је и лифта, те је дужан да једном годишње обезбеди ванредни или редован преглед, одржавање и спасавање људи из лифта. У ЈКП „Стан” рекли су да они тај посао обављају уз надзор Института за заштиту и безбедност на раду, без чијег се мишљења не издаје уверење о исправности лифта у објекту.
– Осим тога, контролу лифтова спроводимо и више пута у току године и то по позиву суграђана или самоиницијативно, у свим зградама у којима имамо уговорену сарадњу са скупштинама станара – рекла нам је портпаролка предузећа.
Запослени у „ВЕГА” д. о. о. сервису, по речима власника, испуњавају своју дужност те месечно прегледају лифтове за које су задужени.
– Једном годишње се ради и контрола лифта у оквиру које се утврђује да ли је лифт који се проверава за употребу – истакао је власник те компаније, додајући да се често дешава да њихови радници излазе неколико пута месечно да поправљају исти лифт јер су, како је казао, корисници бахати, ударају, шутирају или не користе лифт по правилима.
По његовим речима, дневно се обиђе између двадесет и тридесет лифтова, како због кварова, тако и због редовних, односно ванредних месечних или годишњих прегледа. Борко Станковић нам је објаснио и да су кварови чешћи у зградама с више десетина станова у којима постоји само један лифт јер је у њима и фреквенција већа. Најчешћи кварови су, по годишњим подацима ЈКП „Стан”, дотрајале шарке, због којих често врата не могу добро да се затворе, прегореле сијалице, неисправни дугмићи на табли, хаварије квака, држача и облога зидова и преломи огледала. Сазнали смо да мање позива од грађана добијају због кварова на сајлама, подницама и другим деловима кабине.
В. Бијелић
