Без лажне скромности, може се рећи да огранак свакодневно доказује успех у раду и остварење жеље с којом је основан, а то је да се и ромском становништву, које је већинско у Шангају, приближи књига и понуди писана реч. Душа те културне установе је библиотекарка Драгана Димитров, која је ту осам година и у свој посао и активности библиотеке улаже, изнад свега, много љубави.
– Улога коју има библиотекар овог огранка умногоме је другачија у односу на библиотекаре других библиотека и њихових огранака – објашњава Драгана. – Она је великим делом одређена ниским образовним нивоом становништва које насељава ово новосадско приградско насеље, стога је ширење писмености, општег знања, као и пружање помоћи деци основношколског узраста у савлађивању школског градива, његова основна делатност.
У библиотеци се свакодневно деци помаже у изради домаћих задатака и испуњавању других школских потреба. Ту се такође реализују многобројне едукативно-креативне радионице, које су постале омиљена активност у библиотеци. Код деце су развијене читалачке навике, те свакодневно, осим обавезне лектире, изнајмљују и различиту дечју литератиру.
Богат фонд књига на ромском језику
Библиотека се простире на више од 130 квадратних метара и има 405 чланова, међу којима су првенствено деца основношколског узраста, али и студенти ромске националности који користе фонд књига на ромском језику, потом представници невладиног сектора, као и одрасли грађани Шангаја. Њен фонд чини укупно 6.300 издања, а међу књигама на српском, налази се и незнатан број публикација на мађарском и енглеском језику. Први пут се на полицама неке библиотеке у Републици Србији може видети већи број књига објављених на ромском језику, укупно 349. Огранак библиотеке у Шангају име је понео у славу великог ромолога, преводиоца и књижевника Трифуна Димића (1956−2001).
– У библиотеку дођем да радим домаћи, да потражим књиге или понекад да се играм са својим другарицама – каже деветогодишња Анита, ученица трећег разреда ОШ „Вељко Влаховић“. – Волим сликовнице и бајке, од којих су ми омиљене „Мала принцеза“, „Трнова ружица“, „Снежана и седам патуљака“ и „Мачак у чизмама“. Другарима бих препоручила да дођу у библиотеку зато што је забавно и Драгана нам увек у нечему помогне и научи нас нешто ново. Често се шалимо, читамо књиге и разговарамо о њима, на тај начин се играмо.
Библиотека отвара своја врата деци која долазе из кућа које не поседују купатило или којима је искључена струја због неплаћених рачуна, помаже деци и омладини за добијање стипендија и школског прибора, а старијима се често пружа помоћ у попуњавању разних поднесака, пријављивању ради остваривања права на дечји додатак, социјалну помоћ, помаже у проналаску запослења, информише о актуелним конкурсима и слично.
Ипак, јединствен је случај да деца – корисници библиотеке, по доласку, загрле и пољубе библиотекару, и управо та чињеница сликовито приказује њихов присан однос и разлог мотивисаности библиотекарке да препозна многе њихове потребе и одговори на њих.
– Од отварања огранка до данас, шангајска деца су добила пријатеља на ког се ослањају и у ког имају поверење – истакла је Драгана Димитров. – Најсрећнија сам због тога што се нисам уморила и што и даље имам енергију, вољу и снагу да осам година радим исти посао, који се мења само у том смислу што га обогаћујем и из године у годину деца прелазе у виши разред, а у школу полазе нове генерације. Стекла сам много искуства и кад дете први пут дође у библиотеку, знам на који начин да му приђем да би стекло поверење у мене и шта могу да му пружим. Да би дете било успешно у школи, потребно је да редовно похађа наставу, редовно ради код куће, односно у највећем броју случајева у библиотеци, међутим, одлазак у школу је предуслов за све. Деца у библиотеку долазе с сва мотива: или по загрљај и учење или по учење и загрљај, нешто је увек важније од оног другог. Ја сам ту да пружим и једно и друго, а посебно се радујем кад видим да је неко редован.
Образовне и друге установе, као и невладине организације у библиотекарки Драгани Димитров проналазе партнера с којим радо сарађују и остварују квалитетније резултате. Међу њима је и Центар за социјални рад, који је често консултује и тражи савет или помоћ око појединих породица. Библиотекарка је укључена у велики број хуманитарних акција, које често и сама организује, а пример једне од њих је прикупљање помоћи за изградњу и опремање куће за двадесеточлану ромску породицу Ковач којој је 2013. године дом изгорео у пожару.
Б. Павковић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
