Музеј Петра Виђиканта у Ковиљу први пут отворио врата

– За архимандрита Јована Рајића, сахрањеног у ковиљском манастиру, данас мало ко зна – испричао је јуче у својој кући, коју је претворио у музеј посвећен Ковиљу, професор физике Петар Виђикант, претпремијерно водећи прву групу посетилаца кроз поставку, која је још у припреми.
е
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

– Док не дође у манастир Ковиљ и неко не покаже где је сахрањен, већина углавном ништа не зна о њему. А тај исти Јован Рајић је учинио много за свој народ. Када су Срби ојачали и тражили од аустријског двора катихизис на српском, речено им је да може, под условом да нађу Србина који ће га превести за седам дана, мислећи да таквог нема. Рајић је то урадио за пет дана! Царска се не пориче, и Србима оста катихизис.

И то је само једна од мноштва прича о људима, догађајима, појавама који су обележили прошлост Ковиља, почев од шајкашког доба, које ће будући посетиоци моћи да чују од надасве вештог оратора Петра Виђиканта, који ће им, осим тога, и запевати са својим бендом „Атракција”, као што је то јуче учинио изводећи први пут композицију „Бачка”. Иза намере да породични дом претвори у Музеј Ковиља, уместо у кафану или нешто друго, очито стоји велика љубав према родном месту, али и жеља власника да оно што зна о свом месту – а зна много – пренесе другима.

Thumbnail

– Један од мотива за тај потез је да покушам да покажем да је економска залеђина, оличена у огромној количини земље, проузроковала  готово невероватне појаве – напоменуо је Виђикант. – Ковиљ има 5.200 становника и атар од 12.500 хектара, од чега  је 8.000 ха обрадиве земље. Та обрадива земља је дала довољну економску моћ да неки од Ковиљчана, дошавши до привилегија крвавим путем преко Аустроугарске, искористе то на прави начин. Не треба заборавити да су се у овом делу од свега неколико стотина квадратних километара родили Лаза Костић, Исидора Секулић, Милева Марић Ајнштајн, Светозар Милетић, Душан Каназир... Ово треба да буде место где ће људи учити. Традиција није нешто што се наслеђује, него нешто за шта се треба борити.

Када се уђе у кућу под нумером 102, у улици која носи име по најпознатијем Ковиљчанину Лази Костићу, свега двестотинак метара од оне у којој је тај песник, преводилац, правник, новинар и ко зна шта све не још, рођен, у трему се наилази на својеврсни подсетник на то шта је Ковиљ. Виђикант признаје да тај подсетник има и практичну страну, а то је да, док једна група посетилаца обилази поставку у кући која не може о?едном да прими седамдесетак људи, друга чека разгледајући симболе Ковиља као што су грб на којем је византијски крст, који симболизује манастир, а у доњем делу рало, које упућује на пољопривреду, потом гнездо као симбол рода, лопта, која указује на 1908. и оснивање ФК „Шајкаш”, ракија дудара, тамбура – јер су у селу деловала двојица композитора, Марко Нешић и Васа Јовановић, овај други је рођен у Ковиљу, а први живео у њему...

Виђикант је осмислио и поделио музеј по областима, којима ће обухватити све оно што о Ковиљу треба да се зна. Посебно место у том завичајном кутку припада Лази Костићу, иако ће у једној просторији бити сви ковиљски великани. Ма колико Лаза Костић за живота спомињао Ковиљ, напомиње Виђикант, непобитна је чињеница да је он у њему рођен, да је писац најлепше српске романтичне песме, први преводилац Шекспировог „Хамлета” на српски језик, чији се превод сматра за најбољи.

Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Спорт, а посебно фудбал, лов, риболов и пољоприовреда, наћи ће место у просторији под називом „Традиција”. Шајкашком батаљону биће посвећена посебена соба, а такав статус добиће и природа којом је то место нарочито обдарено. У просторији која носи назив „Живот” посетици ће имати прилику да сазнају о начину живљења Ковиљчана, исхрани, пићима, међу којима дудара заузима посебно место. Моћи ће и да је пробају, а куриозитет је чињеница да је испечена од плодова с дрвета које својом крошњом заузима велики део дворишта.

Променаду кроз музеј завршаваће у некадашњој штали, а садашњем музичком студију, где Виђикант са члановима бенда свира. Ту ће бити продајни кутак, где ће домаћи производи и сувенири бити материјална потврда посетиоцима да су обишли јединствен музеј о исто тако по много чему јединственом месту.

З. Милосављевић

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести