Око 20 ученика новосадских основних школа „Жарко Зрењанин” и „Душан Радовић”, заједно са својим родитељима, протекли викенд су провели у Грачаници код својих вршњака, ђака школе „Краљ Милутин”, у оквиру традиционалне акције „Свим срцем за осмех детета” Удружења грађана „Нови Сад”. Наиме, реч је о четвртом одласку Новосађана на Косово и Метохију, а до сада су посетили и Штрпце, Липљан и Доњу Гуштерицу.
- Наша жеља још на почетку је била да ово постане традиција - наводи један од организатора Вања Божић. - Успели смо то да учинимо и пуно нам је срце. Ми се надамо да ће ово заживети у далеко већем броју и драго нам је што имамо волонтере, децу која су ранијих година учествовала. Идеја је да наредних година пробамо да остваримо сарадњу са школама из још три-четири општине, а онда да кренемо нови круг са школама са којима смо у почетку радили.
Међутим, које год школе да су у питању, деци је најбитније дружење. Стога су утисци увек незаборавни и жеља за поновним сусретима не јењава.
- Волим да дођем на Косово и други пут сам овде - каже ученица седмог разреда ОШ „Душан Радовић” Сташа Стаменковић, која је претпрошле године била у посети деци из Липљана. - Све ми се овде свиђа, драго ми је да остварујемо пријатељства и видимо све знаменитости и светиње. Највећи утисак ми је оставио сам манастир Грачаница и литија којој смо присуствовали за Врбицу. Сматрам да је лепо отићи у манастир и бити део тако великог празника.
Са Сташом се слаже и њена другарица из Грачанице Ива Борчић, која ју је угостила током три дана боравка на Косову.
- Ова акција је важна јер стварамо нове пријатеље који су једна од најважнијих ставки у животу. Било је ово предивно искуство и надам се да ће се наставити још дуго-дуго година - наводи Ива и додаје да је цео сусрет био кратак, али незабораван. - Боравак код нас и код вас не може да се мери, али је било исто, супер и код нас и у Новом Саду. Друштво је исто, али разлика је у томе што је ово село, а ви живите у граду. Верујем, ипак, да смо ми на најбољи начин успели да смањимо те разлике. Излазили смо овде као и у Новом Саду, било је предивно.
Деца су током три дана имала прилику да, осим манастира Грачаница, посете и православне храмове Драганац, Соколице и Бањска. Такође, обишли су археолошко налазиште „Улпијана”, Газиместан, тврђаву Ново Брдо, а присуствовали су и јавном часу „Средњи век за децу” Удружења „Ред змајева” у оквиру чега су учили да баратају луком и стрелом, мачем и да бацају секиру.
Веза с људима нема цену
Родитељима новосадске деце највећи утисак су оставили домаћини у Грачаници, односно родитељи тамошњих малишана. „Крочити на свету српску земљу” је непроцењиво, а дочек је био бољи него иједан други који су икада доживели, рекли су неки родитељи.
- Људи овде су баш добри, изашли су нам у сусрет, долазили су по нас, угостили нас, испратили нас, баш су се потрудили да испуне сва наша очекивања - каже Смиљан Ружић који је прошле године био са две ћерке у Доњој Гуштерици, а ове године је са њима ишла и супруга Вања. - Имам осећај да смо овог пута мање видели од знаменитости, али је све било интересантно. Ипак, непосредна веза с људима више вреди него обилажење места. То нема цену! Имам осећај да су они нас боље угостили него ми њих.
- Искрено, на мене је „Средњи век” оставио највећи утисак, али све ми је било лепо - каже наставница енглеског ОШ „Краљ Милутин” Весна Арсић, која је и била задужена за организацију сусрета у Грачаници. - Шта сам све видела и доживела, презадовољна сам. Мислим да смо успели, с обзиром на оно што смо могли да пружимо са ове стране и колико смо се трудили. Новосађани су увидели где и како живимо, добили су бољу слику о свему. Није све тако црно, није ни прелепо. Деца су ипак дала све од себе да буде лепо. Показали смо шта имамо, наравно нисмо све, има још много шта да се види, али то остављамо за други пут.
Главна разлика коју деца увиђају, бар кад је реч о животу њихових вршњака у Грачаници и Новом Саду, јесте да су на Косову сви отворенији и међусобно се познају. Такође, у нашем граду је већа гужва те многи Новосађани прижељкују да живе на мирнијем месту, док омладина из Грачанице једва чека да дође на студије у Нови Сад.
- Моји родитељи су родом са Косова и драго ми је што могу да видим и осетим макар мало како су они живели. Такође ми је драго то што моја мама може овде да дође и да се подсети свега - каже Сташа, која је и током ове посете била са мајком Ериком. - Предиван је осећај, могла бих да замислим да сам овде одрастала, али онда бих била другачија.
Иако сусрети уживо трају кратко, комуникација међу децом се наставља и на раздаљини од више стотина километара.
- Тужно ми је кад помислимо на то да смо на другом крају државе, али сад смо се видели и надам се да ћемо дружење наставити - нагласила је Ива при растанку.
Л. Радловачки
