Градоначелник Милан Ђурић, обраћајући се новинарима пред седницу, истакао је да је буџет за наредну годину већи за 4,8 милијарди динара у односу на основни буџет за 2022. годину.
- Највише смо планирали прихода од пореза на зараде, у износу од 13 милијарди 620 милиона динара, што је 10,13 процената више од односу на 2022. годину. То је јасан показатељ да у Новом Саду долазе инвестиције, да се запошљавају људи. У односу на 2012. годину, када упоредимо са 2022. годином, град има 37.000 више запослених – навео је Ђурић.
Он је истакао да су одлучили да порез на имовину у долазећој години не буде повећан.
- С друге стране, омогућили смо реализацију бројних инвестиција у 2023. години, као и унапређење комуналног сектора. Такође, повећали смо улагања и у образовању, у спорту, култури, социјалној и дечијој заштити. Посебно сам поносан и задовољан што смо наставили да улажемо у путну привреду. У буџету Града и Покрајине опредељено је укупно милијарду и по динара за путну привреду – истакао је Ђурић, прецизиравши да је Нови Сад издвојио милијарду за те намене, док 500 милиона долази из покрајинске касе.
Грејање преко "Топлане" скупље од 1. јануара
Одговарајући на новинарско питање да ли ће бити умањени рачуни за грејање потрошачима "Топлане" за октобар када није било грејања, Ђурић је казао да за то нема услова. Он је додао да ће цена грејања од 1. јануара бити повећана за 11,4 одсто, док је захтев "Топлане" био 20 процената због раста цене енергената. Разлику у цени, Град ће надоместити субвенцијама предузећу, каже Ђурић.
- Оно што је било последње три године, а то је да је грејање трајало просечно 220 дана, по градској одлуци грејање би требало да траје око 180 дана. Ми, током те три године, нисмо повећавали цену грејања грађанима Новог Сада. Током тих 15 дана октобра, Град је дао препоруку "Топлани" да прати спољну температуру и током три дана грађани су имали грејање у виду "топлих проба", кад се температура приближила граничним 12 степени – изјавио је Ђурић.
По његовим речима, у буџету за 2023. годину укупно је укључено 195 пројеката вредних 14,4 милијарде динара. Такође, како је напоменуо, грађани су могли да предлажу и да гласају за пројкете који ће бити финансирани преко платформе "Твој град". Уједно издвојио је неке од најзначјанијих пројеката који ће започети следеће године.
- Почео бих од прве фазе уређења Алмашког краја, која ће трајати три године. То реализујемо заједно са Покрајином, а вредност тог трогодишњег пројекта је две милијарде и 385 милиона динара. Даље имамо изградњу и опремање фискултурне сале у Гиманзији "Лаза Костић". Тај пројекат такође радимо са Покрајином, а вредност је 695 милиона динара. Што се тиче изградње пешачко-бициклистичког моста, који такође радимо са Покрајином, процењена вредност пројекта је четири милијарде динара – навео је Милан Ђурић.
Међу значајне пројекте убројао је и изградњу основне школе на Југовићеву вредну милијарду динара, те велика улагања у водоснабдевање. Издвојио је радове на постројењу за пречишћавање воде на Штранду, чија прва фаза износи 175 милиона динара, као и санацију бунара на изворишту Ратно оствро, вредности 95 милиона динара.
Град размишља о већим ценама градског превоза
Поред поскупљења воде и канализације, грејања и услуга других комуналних предузећа, Ђурићу је постављено питање шта ће се десити са ценама карте у градском превозу.
- Размишљамо о ГСП-у, чекамо њихову пројекцију колико одређено поскупљење карата може да донесе приход том предузећу. Треба им новца, скаче дизел, скачу делови, компликована је ситуација – рекао је Ђурић.
- Како смо раније најављивали, изградњу гараже у Улици Модене, пратиће и партерно уређење тог дела градског језгра. У другој фази предвиђени су радови у Улици Модене у вредности од 760 милиона динара. Такође, предвиђено је партерно уређење платоа код Бановине где градимо гаражу, у вредности од 270 милиона динара – најавио је Ђурић.
Како је казао, градска власт ће наставити да уређује међублоковске површине и дечија игралишта. На списку је и почетак изградње Културне станице на Новом насељу, као и изградња 16 спортских терена на разним локацијама. Међу издвојеним инвестицијама, нашла се и изградња капеле на гробљу у Руменки вредна 35 милиона динара.
- Напомињем да је инвестициони фокус у наредној години већи него икада, како по броју пројеката, затим по комуналном опремању и по проценту учешћа капиталних инвестиција у укупном буџету. Јако је важно да Град није одустао ни од једне инвестиције, ни од једног давања у области образовања, културе, спорта, социјалне и дечије заштите, привредне подршке – нагласио је градоначелник Милан Ђурић.
По његовим речима наставља се са финансирањем бесплатног боравка у вртићима "Радосног детињства" за 17.360 деце, што је 360 деце више него 2022. године.
- Подсетио бих да смо ове године отворили забавиште у Ветернику, на Сајлову, а у септембру наредне године очекујемо завршетак и предшколске установе на Адицама. До краја следеће године надам се да ћемо завршити забавиште у Улици Мише Димитријевића. Настављамо да субвенционишемо боравак у приватним вртићима за 3.700 малишана, а наредне године ће, као и претходних година, ђаци прваци добити бесплатне уџбенике од свог града – додао је Ђурић.
Говорећи о социјалној политици, Ђурић је истакао 122 милиона динара намењених пронаталитетној политици, те најавио додатни новац за персоналне асистенте услед повећаног броја захтева.
- Настављамо програме и подстицаје за самозапошљавање, иновативно предузетништво и рурални развој. Због огромног интересовања за наставак субвенционисања куповине бицикала определили смо 20 милиона динара. Ове године смо субвенционисали 1.804 бицикла, а кренули смо као први град у Србији да примењујемо ту меру – указао је Милан Ђурић.
Он је напоменуо да се у инвестиционим програмима јавних предузећа, који су се нашли на јучерашњој седници, такође налазе одређене инвестиције самих предузећа, које не улазе у инвестициони буџет од 14,4 милијарде динара.
- Од 1. јануара, ради неког комуналног побољшања, требало би да започне и "НСпатрол". Гледаћемо само колико ће нам бити пробни период некажњавања прекршаја. Циљ нам је да подигнемо свест људима, да не крше прописе који постоје. Казне ће бити 5.000 динара, а неко ко се паркира на зеленој површини биће кажњен са 25.000 динара – навео је Ђурић, уз опаску да прекршилац има рок од осам дана да плати преполовљен износ казне.
Мајке од сада несметано до субвенција за стан
Уклоњени су проблеми у вези са државним субвенцијама мајкама за куповину првог стана у Новом Саду, одговорио је Ђурић на новинарско питање.
- Министар Никола Слаковић био је код нас у среду и причали смо о том проблему. Јуче је обављен разговор између начелника Градске управе за урбанизам и надлежне особе из Катастра. Проблем је био што Катастар има једне податке, један програм како увози те податке из Управе за урбанизам. Проблеми су у Београду и у Новом Саду. Јуче су решили тај проблем, тако да ће сада РГЗ несметано добијати податке и напокон ћемо упсети да превазиђемо тај проблем. Ово се односи и на породице које су већ конкурисале – навео је Милан Ђурић.
Такође, најавио је наставак улагања у заштиту животне средине, у уређење зелених површина, а међу циљевима навео је и подизање нивоа биљног фонда.
- План нам је да издвојимо преко 100 милиона динара у садњу новог дрвећа у граду у наредној години. Радимо на изградњи и пројектовању нових парковских површина. Имамо парк код Спенса, парк код Ректората, а завршили смо пројектовање Футошког парка. Завршавамо рециклажно двориште на депонији и почињемо са градњом постројења за грађевински отпад. План нам да у 2023. години читав град буде покривен контејнерима за одвајање и сакупљање стакленог отпада и да ставимо нове контејнере за одвајање и сакупљање пластичног отпада. Настављамо даље на изради документације за централни пречистач и улажемо у непоходну инфраструктуру како би се стекли услови за израду централног пречистача отпадних вода – закључио је своје излагање градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.
Што се тиче председника опозиционе одборничке групе СРС-а Ђурађа Јакшића 40 милијарди динара у наредној години у градској каси делује импресивно, али реално је мање новца него претходних година због рекордне инфлације, коју је он оценио на реалном нивоу од 30 до 40 одсто. Тако да су, како је Јакшић и најавио, одборници из његове странке гласали против предлога буџета за наредну годину.
- У последњих неколико година буџет Новог Сад номинално је порастао за десетак милијарди динара, али је он реално мањи, јер је његова куповна снага мања. Номинални раст од десетак процената у односу на 2022. годину није последица никаквог "привредног бума", како то представља градска власт, већ управо инфлације, односно скока цена који се највише одржава кроз порез на добит – изјавио је Јакшић.
По његовим речима, прошло је време комотности и релаксираних и градских финансија, а тих неколико стабилних година СНС, по мишљењу радикала, није искористила на прави начин. Градска власт ће сада, каже Јакшић, морати да новцем из буџета "гаси пожаре" у јавним градским предузећима, док је уједно проценио да су субвенције за наредну годину збирно нарасле до 6,5 милијарди динара.
Светозар Крстић
