Тај уметник сваке вечери са свог прозора зграде у Улици Душана Даниловића поклања свој таленат комшијама у кварту, изводећи најлепше нумере, и то у пратњи својих синова – Луке, који свира клавир, и Вука, који га прати на саксофону.
Како Александар објашњава, идеја се родила спонтано, када су, отворивши прозор свог стана чули како суграђани громогласно аплаудирају медицинарима и свима онима који су „у првим редовима” у борби против коронавируса, те одлучили да се на свој начин прикључе тој акцији.
– Замолио сам старијег сина Луку да ме прати на клавиру и да изведемо италијанску канцону, али се нисам надао да ће комплетан комшилук из зграда у околини толико еуфорично подржати то што смо урадили – прича за „Дневник” првак Опере СНП-а. – Доживели смо овације и заједно смо продужили аплауз за све наше људе који нас штите. Тако смо и одлучили да с опером кренемо из дана у дан. Комшије су то заиста сјајно прихватиле, а чак су нам се и други прикључили. Јуче су, рецимо, неке комшије узеле микрофон и изнеле озвучење на терасу и пожелеле да и оне нешто отпевају у част тих вредних људи. Наша акција се тако проширила. Мислим да је то као грудва снега коју смо ми бацили, а она је наставила да се котрља и да бива све већа.
Осим италијанских канцона, на Петровићевом репертоару сваке вечери су и химна Србије „Боже правде”, као и композиције „Востани Сербие”, „Тамо далеко”, али и неке од руских нумера. Александар наглашава да је цео кварт прилично акустичан, па се звуци из њиховог дома преламају као у амфитеатру.
– У оваквим тренуцима такав начин извођења опере за наше људе и народ ми је вреднији него када станем на даске које живот значе, иако волим сцену и без ње не могу – објашњава Александар Саша Петровић, додајући да му је и одговорност у овом тренутку већа. – Тај начин извођења опере ме подсећа на то зашто сам почео да се бавим уметношћу и оперским певањем – да ширим љубав, лепоту и појединост људи. То је један сасвим други однос према публици. За мене је то интензивније, чистије и интимније.
Наш саговрник објашњава да је порука коју су желели да пренесу другима интензивна, те да му је драго што су је комшије прихватиле као добар начин ширења позитивне енергије, која нам је у овом тренутку, како каже, свима неопходна. За крај, закључује да је то његов начин борбе против пошасти која нас је напала, те сматра да ћемо једино вером и позитивном енергијом добити борбу против коронавируса.
В. Бијелић
