Они су прво обишли Истраживачко – развојни институт за информационе техологије биосистема који се налази у оквиру кампуса Универзитета у Новом Саду, а обиласку су присуствовали и заменица шефа делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штамцар, директор Института БиоСенс Владимир Црнојевић, шеф ЕИБ за Западни Балкан Алесандро Брагонзи, први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете науке и технолошког развоја Бранко Ружић, као и делегације многобројних амбасада у Републици Србији.
- Овај део града код Универзитетског кампуса се мења, а деценијама нико није обраћао пажњу на ову локацију, као ни на парцелу где се данас налази Научно-технолошки парк. Овде ће нићи нови институт, са много нових радних места. То све гарантује сигурну будућност града и наше државе, уз велику подршку Европске уније. Сигуран сам да ће БиоСенс институт имати најбоље услове за рад и да ће најуспешнији млади научници радити овде и учинити све да имамо боље приносе, унапређивањем заштите животне средине, што је услов напретка било које државе. Град ће инвестирати 60 милиона у инфраструктуру, пешачке стазе, паркинг места, а Улица др Зорана Ђинђића ће бити продужена за око 150 метара. Ово је нова снага наше државе и Новог Сада. Хвала председници Владе Ани Брнабић на подршци у свим развојним пројектима у нашем граду, а с тим у вези, ускоро нас очекује друга фаза изградње Научно-технолошког парка. Таква, нова, лепша реалност Србије, чува нашу децу да остану овде - рекао је Милош Вучевић.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да јој је велико задовољство што симболичним постављањем камена темељца за БиоСенс институт, они престају да буду подстанари и да позајмљују просторије у Ректорату.
- Толико труда, рада и борбе за овај дан. Данас ми не постављамо камен-темељац за једну зграду, већ за нешто много важније од тога - за даљи научни напедак Србије и даље њено позиционирање на иновационој мапи света, за даље ширење слике Србије као земље која може да понуди памет, иновацију и рад, а не земље јефтине радне снаге. Хвала ЕИБ-у и ЕУ који су препознали значај овог пројекта, а он је веома важан јер може да нас повуче ка још динамичнијем напретку ка Европској унији – рекла је Ана Брнабић која је том приликом од директора Института БиоСенс Владимира Црнојевића добила признање „Заслужни члан Института“.
Нова зграда Института налазиће се на парцели површине 1.400 м2, између Ђачког игралишта, стакленика Природно-математичког факултета и Сунчаног кеја, а биће јединствена у земљи, јер ће захваљујући посебним антивибрационим карактеристикама објекта омогућити коришћење најсавременије научне опреме неопходне за развој микро и нано електронике, сензора и других уређаја. Шеф Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Алесандро Брагонзи је нагласио да ЕИБ жели да помогне свима на европском путу на процесу модернизације, док је заменица шефа делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штамцар нагласила да утицај овог Института превазилази границе Србије, јер ће утицати на регион и целу Европу у области одрживе пољопривреде, што је доказ да ЕУ рачуна на Србију.
Полагањем камена темељца званично су данас почели радови на изградњи нове зграде института Биосенс у Новом Саду, а први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, оценио је да изградња једног таквог објекта представља велики дан за науку у Србији, али и читавом региону.
"Чињеница да је ово појединачно највише финасисирани пројекат од стране ЕУ, укупан ниво је око 28 милиона евра, уз половину који је један грант, управо говорио о атрактивности Србије, не само као инвестиционе дестинцаије, него дестинације где се развија наука", навео је Ружић по постављању камена темељца.
Истакао је да ће на том институту бити отворено нових 150 радних места за најбоље младе стручњаке који ће радити на европском институт изврсности "Биосенс" у Новом Саду.
Он се нада да ће тај научно-истрраживачки институт бити атрактиван за привлачење и страних младих истраживача, те да ће се такав научни потенцијал и синергија знања утицати и на унапређење науке и истразузивања, али и читавог пословног амбијента у Србији.
Директор Института "Биосенс" Владимир Црнојевић каже да је идеја о покретању таквог института стара 15 пуних година, колико је прошло када је група истраживача схватила важност спајања информационих технологија и пољопривреде.
"Пре тачно шест година институт је основан, када је постало јасно да то није само један пројекат. Данас имамо 120 научника, циљ је да пређемо преко 200. Тренутно запошљавамо 50 доктора наука у институту и имамо близу 100 истраживачких пројеката из разних области, међу којима су најбитнији они који се тичу сарадње са индустријом", навео је Црнојевић.
Додао је да са новом зградом "Биосенс" добија свој нови дом који би требао бити завршен до 2023. године.
Шеф Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Алесандро Брагонзи, подсетио је да је ЕИБ издвојила 11,2 милиона евра за реализацију овог пројекта, који ће, како је навео, понудити напредне технологије и мултидисциплинарна решења која ће допринети привреди, али и појединцима.
"ЕУ је обезбедила грантове у оквиру програма Хоризонт 2020, а Србија ће напедовати у областима одрживе пољопривреде и безбедности хране. Ми улажемо у научне објекте и институције, те научно технолошке паркове. Ова иновативна чворишта представљају мостове између науке и индустрије", навео је Брагонзи.
Поручио је да су иновативна чворишта дом за многа млада предузећа и стартапе која измишљају нова, напредна технолошка решења.
Заменица Шефа делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штанцар истакла је да је "Биосенс" посебан јер обухвата много тема евроинтеграцијског процеса Србије и јер је симбол модернизације Србије и сектора у којима сарађују ЕУ и та земља.
"Ово за нас значи модернизацију, дигитализацију и пољопривреду која иде у сагласности са животном средином, мост између академског света и привреде. ЕУ је присутна у свим тим областима у Србији и подржава их. Утицај овог програма превазилази границе Сербије, утичце на регион и целу Еврипу у области одрживе пољјопривреде, што је доказ да ЕУ рачуна на Србију", навела је заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.
Европска инвестициона банка дала је сагласност за почетак изградње нове зграде Института "Биосенс" у Новом Саду 28. јануара ове године, а сам "Биосенс" је једна од најзначајнијих научно-технолошких установа у Србији, која је референтна и у европским оквирима.
Како је поручено, биће то место развоја нових технологија, посебно у пољопривреди.
Како је раније најављивано, нова зграда овог института биће јединствена у земљи, јер ће захваљујући посебним антивибрационим карактеристикама објекта, омогућити коришћење најсавременије научне опреме неопходне за развој микро и нано електронике, сензора и других уређаја. На овај начин српски пољопривредници на располагању ће имати моћно оруђе у свом раду, а уз то и здравије и веће приносе, будући да ће нова зграда олакшати посао запосленим научницима.
Нова зграда простираће се на нешто мање од 7.000 квадратних метара, а због атрактивности пројеката на којима је укључен, поручено је да би управо "Биосенс" - европски институт изврсности, могао и да привуче велики број младих стручњака који су раније напустили Србију, али и оне из читаве Европе.
