Изложбу је отворио генерални секретар Скупштине Аутономне покрајне Војводине Никола Бањац, који је подсетио да је из правног угла геноцид злочин који никада не застарева, ни по једном закону, ни у једној земљи на свету, те да је ћутање о злочину његово прикривање.
Директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев казао је да је култура сећања, поготово на овакве догађаје, битна за дефинисање сваког друштва, јер показује оно што јесмо, односно да кад причамо о нашој традицији углавном се сећамо великих јунака, али треба знати и да смо били жртве, прогањан и избегли. - Морамо се сећати оваквих момената, јер нам то може помоћи да предвидимо и нашу будућност - појаснио је Ђурђев. - Не живимо у периоду историјске ревизије, већ дисторзије, кад одређени покушавају да искриве историјске чињенице. Зато је битно да сведочимо на основу аутентичне историјске архивске грађе о ономе што нам се догађало, јер ако ми не будемо причали о нашим жртвама, то нико неће урадити за нас.
Поставку су припремили виши кустос-археолог Тања Тулековић и виши кустос-историчар Дејан Мотл, који је рекао да је тог дана група јасеновачких логораша кренула у пробој како би се спасили од ужаса и сигурне смрти која их је чекала, а преживело их је само 169.
- Изложба се састоји из више целина, а на почекту је дат хронолошки преглед догађаја у том периоду, док су на паноима приказани детаљи и информације о збивањима у логору - казао је Мотл. - Покушали смо да издвојимо оне моменте који су оставили најдубље ожиљке и сећања на логораше - страдање Срба с Козаре, Рома и деце. Јасеновац је био један од већих логора који су постојали на територији Европе, имао је много сличности с Аушвицем али се разликовао и по томе што је био производ Независне државе Хрватске, односно Немци нису учествовали у организовању његовог рада и био је, можда, најбруталнији -процењује се да је било око 700.000 жртава. Подручје Доња Градина сведочи о размерама злочина који се догодио. До данас је утврђено 105 масовних гробница и тај број сигурно није коначан.
У реализацији изложбе учествовала је Јавна установа „Спомен подручје Доња Градина“, у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије. Аутори су користили документарни материјал, музејске предмете и фото-видео материјал, настојећи да представе хронолошки преглед најважнијих чињеница о концентрационом логору Јасеновац.
С. Ковач
