У том документу сагледана је проблематика приступачности, која врло често, како је показала анализа, није довољно добро протумачена и чији се стандарди не примењују у потпуности, што је од велике важности за јавне установе које остварују свакодневни контакт с грађанима као својом публиком.
– У Новом Саду постоји знатна разлика у степену остварености стандарда приступачности, што смо утврдили анализом приступачности културних установа – рекла је Мирјана Исаков из ШОСО „Милан Петровић”, која је учествовала у изради Водича. – Превазилажење архитектонских баријера, адаптација објеката и опремање технологијом је обавеза и задатак којем се мора посветити велика пажња. Унапређење комуникације са свим грађанима, односно публиком, реалан је циљ који се може постићи едукацијом запослених и усвајањем норми.
Осим Мирјане Исаков, својом стручношћу Водичу су допринеле и Снежана Николић из Савеза слепих Војводине, Милеса Милинковић из Креативно-афирмативне организације ПАРНАС и Марија Вребалов, саветница за приступачност.
У оквиру Водича, који има своје штампано и електронско издање, представљене су смернице којима би установе културе требало да се воде и омогуће особама с инвалидитетом, деци и старијима приступ, не само када је несметано кретање у питању, већ и визуелну приступачност, приступачност публикација, програма, интернет презентација и других садржаја.
– С обзиром на то да је обавеза институција да примене стандарде приступачности, та публикација треба да послужи као један од алата помоћу којих ће се планирати, реализовати и проверавати оствареност стандарда и омогућити равноправно укључивање свих грађана у културни живот Новог Сада, а читаће се и у другим градовима – истакла је Мирјана Исаков.
Издавање Водича и анализе, која му је претходила, део је Акционог плана културног развоја града Новог Сада за период 2019–2020. године.
К. И. И.
