Она је навела да је разлог успешног процеса имунизације становништва и спроведена дигитализација.
Одлучили смо се да идемо директно у преговоре са разним произвођачима, не сматрајући то геополитичким питањем, већ оним што то и јесте - здравстеним питањем, а све само с једним циљем, а то је да добијемо што пре цепива, објаснила је она.
Брнабић је подсетила да је Србија можда била прва земља у свету која је потписала уговор с Фајзером, као и друга у Европи која је добила њихову вакцину.
Били смо и прва земља у Европи која је потписала уговор са кинеским Синофармом и добили смо први њихове вакцине. Ми смо одлучили да ово питање третирамо као кључно приоритет, подвукла је она.
Брнабић је, као други разлог успешности процеса вакцинације, навела дигитализацију јавних сервиса, што је био приоритет у протекле четири године.
То нам је омогућило да веома брзо имамо паметан систем који чини овај процес веома лаким за грађане, транспарентним и за нас лако за управљање, додала је она.
Брнабић је рекла да не жели да учествује у расправама да ли је требало набављати само западне вакцине или и руске и кинеске, рекавши да верује да је питање вакцинације приоритетно широм света, питање спасавања живота, а да то нема везе са политикомм и геополитком.
Као кандидат за пријем у ЕУ, додала је, фокус Србије јесте пут ка чланству, подсетила је она додајући да је Србија учествовала у свим напорима Уније за развој и добијање вакцина.
Као мала земља ми смо донирали 2,1 милион евра преко Европске комисије за развој вакцине у корист свих нас. Такође смо и део механизма Ковакс, али смо мислили да би било добро да покренемо и директне преговоре са произвођачима, указала је Брнабић.
Казала је да су прве вакцине које су дошле у Србију биле Фајзерове, али да су и Синофармова и Спутњик вакцина безбедне и ефективне, што је једино битно.
Казала је и да очекује да до краја овог месеца Србија добије и прве испоруке АстраЗенека вакцина.
Радимо све што можемо да осигурамо да се наши грађани вакцинишу, да будемо безебдни, да се живот и привреда врате нормалности што је пре могуће, указала је она.
На питање да ли у овом тренутку није било лакше што Србија није у ЕУ, као што је то случај с Великом Британијом, земљом која предњачи у вакцинацији, Брнабић је казала да не може то рећи.
Земље чланице ЕУ имају много бенефита које ми немамо, укључујћи буџетску подршку за опоравак после ковид кризе, додала је она.
Указала је да је очекивала да ће мултилатерализам да превлада и да ће сви поставити као заједнички приоритет подршку развоју, производње вакцина, с циљем повећања капацитета.
Мислим на крају дана да ће ЕУ добро обавити свој посао. Можда је касно стартовала, али изаћиће снажнија из свега овога, уверена је премијерка.
На констатацију да у Србији грађани могу да бирају вакцине и питање које вакцине највише желе, Брнабић је пренела да велика већина каже да жели да се вакцинише било којом вакцином коју имамо јер су све безбедне.
Ми пратимо све процесе одобрења вакцина у земљама порекла, али и Светској здравственој организацији и ЕУ. Наша Агенција за лекове, тако је, регистровала Фајзерову вакцину дан после одобрења надлежне установе у САД, и пар дана пре ЕУ. Имамо дупле, а и троструке стандарде безбедности које примењујемо.
Чекамо најпре да неко региструје, па онда анализирамо сву документацију и узорке, објаснила је Брнабић.
Због тога, уверена је, грађани аплицирају за било коју вакцину.
Додала је да је кинеска вакцина веома популарна, али и зато што је највише имамо на располагању.
Подсетила је да је синоћ дочекала нову пошиљку од пола милиона вакцина из Кине.
Најважније је да се грађани вакцинишу, није важно којом, рекла је она.
Упитана за епидемиолошке мере Брнабић је казала да Србија покушава да пронађе опрезан баланс између потребних здравствених мера, привреде и психичког стања грађана којима је доста рестрикција.
Успешни смо јер су грађани дисциплиновани, а и послодавци, те и пре свега угоститељи који цене што могу да раде, па помажу у спровођењу мера. То све даје резултате, објаснила је Брнабић.
Подсетила је да је Србија имала најпре најрестриктивније мере у свету и да од тада покушава да балансира између омогућава што слободнијег живота и рада уз потребне мере и стално праћење развоја ситуације.
