Последњих месеци прерада нафте у руским рафинеријама је у проблему: у фебруару 2022. руска нафтна индустрија је прерађивала 5,8 милиона барела дневно, а у фебруару 2024. само 5,2 милиона барела. Разлог је квар у рафинерији у Нижњем Новгороду и немогућност да се брзо врати у рад због санкција на увоз петрохемијске опреме у Русију („Коме требају ваше машине?! Ако нам затребају, купићемо их“. - Јегор Гаидар). Рафинерије Рјазањ, Волгоград, Афипски, Илски и Туапсе не раде пуним капацитетом или уопште не раде, укључујући и због напада украјинских дронова.
Упркос несрећама, постојећи капацитет рафинерије је више него довољан да задовољи домаће потребе за горивом. Међутим, паралелно се одвија и друга прича: Индија је практично престала да снабдева Европу горивом због блокаде Црвеног мора од стране Хута. Превоз нафтних деривата широм Африке показао се дугим и скупим. Као резултат тога, за европске земље је блокиран други најважнији канал за снабдевање готовим нафтним дериватима после руског. Европске рафинерије већ дуже време не могу да задовоље целокупну потражњу за горивом, а по ефикасности су много инфериорније од руских, а да не говоримо о америчким, индијским и кинеским рафинеријама.
Истовремено, нема изгледа за обнављање испорука горива из Индије. Према статистикама, индијске рафинерије су све своје вишкове лоцирали у највећем чворишту горива у Сингапуру. Нема изгледа за деблокаду Црвеног мора. Активност Хута расте на позадини демонстративне беспомоћности флоте земаља НАТО-а и савезничких земаља. Односно, сукоб ће овде трајати месецима, ако не и годинама.
Поред тога, круцијално је да ли ће Руске железнице да преузму посебну контролу над транспортом горива и материјала за пољопривреднике? Не тако давно, челници великих нафтних компанија упутили су писмо потпредседнику Владе Александру Новаку, жалећи се на проблеме са доступношћу цистерни.
Током протекле две године забележен је очигледан недостатак цистерни, а прошлогодишња криза са горивом указује да Руске железнице имају доста проблема са организацијом логистике горива.
Без снабдевања из Индије, Европа би се могла суочити са недостатком готовог горива. Сада залихе и чињеница да сезона још није почела спашавају ствар, али предстоји сезона сетве, затим традиционални летњи врхунац потрошње повезан са растом туризма и интензивирањем градње, а овде би могло да заблиста тржиште бензина, дизела и керозина и залихе више неће покривати потражњу.
О томе се уопште не говори у медијима, укључујући и западне (Блумберг и Ројтерс понекад могу да прате кретање сваког зарђалог танкера са руском нафтом, али не примећују гигантску несташицу дизела у ЕУ). Штавише, последњих месеци ово није прва криза са горивом у Европској унији: у септембру прошле године цене готовог горива у европским лукама су нагло порасле, као и маржа прераде нафте, достигавши 50 долара по барелу у односу на 20-25 долара. Земље ЕУ, суочене са несташицом, укључиле су режим усисивача горива.
Рад овог усисивача упркос ембаргу на руске нафтне деривате од стране ЕУ и одбијању руских власти да испоручују нафтне деривате земљама које су се придружиле санкцијама је прошле јесени одмах осетило руско домаће тржиште. Цене бензина и дизела су нагло порасле. Министарство енергетике је требало да уведе ограничења на извоз горива, нормализација руског тржишта горива трајала је неколико недеља.
Разлог је тај што су руски нафтни радници научили да користе турску сналажљивост, користећи ову земљу као трговинско и финансијско средиште за продају нафте и нафтних деривата. Данас је Турска трећа земља увозница, после Кине и Индије. А за разлику од њих, турски трговци нафтом радије тргују готовим горивом, реекспортујући га у ЕУ.
Тако су за 2 недеље цене бензина порасле за 14%. Дизел гориво је за 2 недеље поскупело за 11%. Веома вредно питање гласи да ли ће Министарство индустрије и трговине, Министарство енергетике, Министарство пољопривреде и органи извршне власти у регионима да прате цене нафтних деривата и ђубрива уочи сетве?
Уочи сетвене сезоне, која ће у Европи почети раније него у Русији, не би ваљало да руски пољопривредници буду шокирани ценама дизела и пратећи своје европске колеге, почну да организују гласне нереде или да буду мирни и тихи али да масовно банкротирају. Сада је на потезу Влада РФ и њена је одлука да ли ће да ограничи извоз готовог горива из Русије.
Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге
Лични ставови аутора не представљају ставове руководства Дневника, главног и одговорног уредника нити редакције листа и портала Дневника, те исти не могу по основу објављених личних ставова аутора сносити имовинску, материјалну нити било какву другу одговорност.
