Он је у интервјуу Гласу Америке истакао и да без сарадње са Вашингтоном тешко да може бити решења за питање Косова и Метохије, као и за различита друга питања, тако да Србија настоји да унапреди поверење са САД.
Напоменуо је и да има среће што је амбасадор Србије у Америци у години када се обележава 140 година америчко-српских односа и да је жеља Србије да се ти односи развијају у будућности.
"Имамо бројна питања на којима сарађујемо - не само регионална, дакле кад говоримо о економији изложио сам да економска размена бележи стални раст. Али, када је реч о политичкој размени, за нас је веома значајно да од представника администрације САД-а можемо све чешће да чујемо снажну подршку регионалним и европским интеграцијама", навео је Ђурић.
Када је реч о тврдњама да је дошло до војне мобилзације близу административног прелаза са КИМ, Ђурић је оценио да то нема утемељење у дешавањима на терену.
"Настојања Србије претходних неколико недеља била су уперена ка деескалацији кризе која је изазвана слањем специјалних снага мимо споразума, мимо договора, да се тобоже спроведе нека одлука о таблицама, која и сама није у складу са споразумима. При томе власти у Приштини јавно говоре о томе да не желе да спроведу ни споразуме из 2013. године, то јест Бриселске споразуме, ни принципе из Вашингтона које је прихватила и нова америчка администрација", нагласио је он.
Према његовим речима, они јавно пркосе настојањима међународне заједнице да се постигне конструктиван однос у дијалогу, тако да такве тврдње лобиста Приштине и неких других кругова не пролазе тест стварности.
Он је истакао и да је веома значајно што Вашингтонски споразум садржи веома добру идеју, а то је да економија може да буде мост за решавање бројних проблема између, не само Срба и Албанаца.
"Веома сам задовољан због тога што је нова администрација у Вашингтону прихватила вашингтонске принципе, односно језгро Вашингтонског споразума које се односи на јачање економске сарадње као фундамента за унапређење односа", рекао је Ђурић и додао да је српска страна кренула да ради на примени неких од вашингтонских елемената, односно вашингтонских принципа, а као пример навео изградњу ауто-пута од Ниша према прелазу Мердаре.
На питање да ли је то будући ауто-пут мира, Ђурић је одговорио потврдно и поменуо и ревитализацију железничке пруге до административног прелаза Мердаре, што су све кораци који су предвиђени Вашингтонским споразумом.
Он је рекао и да је Србија заинтересована за то да се Приштина придружи иницијативи "Отворени Балкан", што је кичма Вашингтонског споразума.
"А, то не да није случај већ, нажалост, приштински прваци ових дана уводе нове економске санкције и казнене мере, што је супротно духу и слову онога што је договорено", нагласио је.
На питање да ли блиска политичка и војно-техничка сарадња са Русијом, Белорусијом и Кином отежава билатералне односе са САД, каже да није приметио да постоји нека врста неповерења или подозрења због мултивекторске политике Србије.
"Не могу да кажем да сам овде суочен са отвореним притисцима или критикама везаним за то кога ће Србија бирати за трговинске или друге саговорнике у другим деловима света", рекао је Ђурић.
На питање да ли због сарадње са Русијом, Србија има тенденцију да угрози односе са тако значајним партнером као што су САД, Ђурић је рекао да се у тренутку разговора своде утисци са вежби између падобранаца специјалаца из 173. америчке бригаде специјалних ваздухопловних снага и српске 63. падобранске бригаде и да је у тим вежбама учествовало близу 200 наших командоса.
Он је навео да се ове године обележава и 15 година партнерства имеђу Србије и Националне гарде Охаја и каже да не би потценио сарадњу у области одбране која је у успону и најавио да се очекује да ће у Вашингтону бити изложена самоходна хаубица "Нора".
Ђурић је указао ми да је Србија земља која има дубоке разлоге за своју војно - неутралну позицију као и да је Србија у појачаном дијалогу са великим силама ради афирмације овог положаја.
Што се тиче усклађености спољне политике Србије са вредностима које треба да исказује једна будућа чланица ЕУ, амбасадор Србије у Вашингтону је истакао да је Србија остварила значајан напредак у усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ за само неколико месеци, са 48 на 63 одсто, али да није поента ни само у процентима.
Он је објаснио да ће Србија када заједно са ЕУ седне за сто учествовати у креирању и формулисању те политике, а да ће до тада настојати да буде што је могуће више усклађена, а има своје интересе које мора да задовољи.
На питање како би одредио односе Србије и САД, он је казао да за ових годину дана постоји жива активност на развијању економских активности Србије и САД и да је то један од најздравијих темеља за изградњу укупних билатералних односа.
Напоменуо је и да су специфичне области у којима се развијамо – као што су ИТ, софтвер инжењеринг области које су овде у Америци међу првима, ако не и прве у свету.
Каже да постоји и огроман потенцијал за сарадњу у области енергетике, а да су приоритет нове америчке администрације обновљиви извори енергије.
Подсећа да су пре неколико недеља потписан Меморандум о разумевању са групом америчких компанија за изградњу великих соларних постројења у Србији – чија вредност превазилази милијарду и шесто милиона долара.
Он је казао да су у претходном периоду извршене припреме за успостављање трајног српског представништва које би се бавило привредним односима.
"Део српског бизниса, а нарочито у домену ИТ-а и софтвера изразио је интересовање за отварање неке врсте српске привредне куће и ми са Привредном комором Србије, Министарством трговине и нашим америчким домаћинима радимо на томе. Посебно бих желео да нагласим да ћемо за свега неколико дана, дакле ове недеље, имати први привредни роад шоу који организујемо са америчким Министарством трговине (Department of commerce) који ће окупити представнике најмање неколико десетина водећих америчких компанија", рекао је Ђурић.
Он је ддоао да у САД велику пажњу привреде почиње да привлачи и иницијатива “Отворени Балкан”.
На питање како тумачи заоштравање регионалних односа на Балкану, превасходно између Србије са једне стране и дела њених непосредних суседа са друге стране, Ђурић је навео да је прича о "Отвореном Балкану" једна од најпозитивнијих прича које воли да представи саговорницима у Вашингтону зато што сматрам да је то промена не само српске него и регионалне политике, нешто што нисмо видели претходних неколико деценија.
Како је казао, наравно, као антитеза томе, увек постоје центрипеталне тенденције у региону, настојања да се сукобима и етничким поделама полиитчки профитира.
"Драго ми је што Србија није иницијатор и није део тога, осим тога што је изложена врло често непринципијелним критикама и нападима из политичких кругова који нису у стању да својим грађанима понуде резултат у погледу смањења незапослености, изградње инфраструктуре, бољих релација са свима у свету. За шта се усуђујем да кажем да имам аргументе - да је Србија постигла претходних неколико година", додао је Ђурић.
На питање има ли у било ком смислу одговорности Србије коју у последње време прате тврдње или оптужбе да промовише наративе са израженим националним набојем, Ђурић је нагласио да мисли да нема одговорности Србије за политичке тензије и неспоразуме у региону и да она жели да сачува укупну стабилност у региону.
Ђурић је рекао да се истицање прича о идеологији српског света заправо претворило у неку врсту страшила којим се Србија жели проказати као потенцијални хегемон у региону што је потпуно супротно од свега онога што Србија жели да постигне.
