Увидом у предложени буџет Србије за наредну годину, „Дневник” је утврдио да се од те цифре 47 милијарди односи на трансфере, док ће 29,5 милијарди притећи директним уплатама за разне пројекте. Буџетом за 2019. је из републичке касе требало да буде трансферисано, или инвестирано у Покрајини близу 69 милијарди динара, што је било 5,1 посто више него 2018.
Када се погледају сами трансфери, где је покрајинска каса, народски речено, само проточни бојлер, као и претходних година предњаче плате у основном образовању, за које ће бити издвојено близу 20 милијарди динара, док ће за запослене у средњим школама бити пренето 8,6 милијарди.
За финансирање Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине” планирана је цифра од 900 милиона динара. На списку трансфера су пројекти „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, за коју је планирано из републичке касе око 252,3 милиона, као и „Нови Сад Омладинска престоница Европе – ОПЕНС 2019” са 145 милиона. За наставак реализације пројекта адаптације, реконструкције и доградње зграде Народног позоришта у Суботици биће пребачено 400 милиона динара.
Пројекат мађарско-српске железнице са 14,6 милијарди динара и у 2020. години биће највећа ставка када је реч о финансирању инфраструктурних подухвата у Војводини. Потом по висини издвајања следе субвенције у пољопривреди преко Управе за аграрна плаћања од девет милијарди, као и субвенције приватним предузећима из Министарства привреде за подстицаје од близу 1,7 милијарде.
У пројекцијама за наредну годину наводи се да ће Република издати гаранције до износа од 95,3 милијарди динара, или 752 милиона евра, и 18 милиона кувајтских динара. За Фрушкогорки коридор кинеским банкама ће бити дате гаранције у вредности 550 милиона евра. Између осталог, посредством турских банака биће дате гаранције за ауто-пут Сремска Рача – Кузмин, мост преко Саве, пројекат за деоницу Пожега–Котроман и реконструкцију државног пута Нови Пазар – Тутин од 265 милиона евра. За пројекат изградње београдске обилазнице, деоница Бубањ Поток – Панчево, Сектор Ц, потребне су гаранције за 600 милиона евра.
Биће дате гаранције пословним банкама за ЈП „Србијагас” – изградњу гасовода на територији Србије од границе с Бугарском до границе с Мађарском и другим суседним земљама, кроз улагање у капитал акционарског друштва „South Stream Serbia” AG, Цуг, Швајцарска, од 70 милиона евра.
Када се погледају ставке које ће бити финансиране преко Министарства саобраћаја и инфраструктуре, важно је нагласити да ће 200 милиона динара бити издвојено за пројекта брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума. Подсећамо да је Фрушкогоски коридор у овогодишњем буџету био заступљен са свега 40 милиона динара, али је било битно то што се први пут појавио као планска цифра.
За радове на ауто-путу Е-75, на деоници ГП Келебија – петља Суботица–Југ, наведена је цифра од 500 милиона динара. У буџету су се нашле и две војвођанске луке, па ће за проширење капацитета у Богојеву бити издвојено 62,4 милиона динара, а за Сремску Митровицу 62. Друга фаза изградње постројења за пречишћавање воде за пиће у Кикинди захтеваће 60 милиона из државне касе, а иста цифра предвиђена је и за унапређење услова за превођење бродова у оквиру бране на Тиси код Новог Бечеја. По милион динара предвиђено је за три ставке – радове на граничном прелазу Хоргош, за реконструкцију и модернизацију железничке пруге Суботица–Сегедин и изградња ауто-пута, деонице Београд–Зрењанин. За изградњу граничног прелаза Ватин предвиђено је близу 136 милиона.
За изградњу новог павиљона у КПЗ-у Сремска Митровица предвиђена су 102 милиона динара, а за опремање тог павиљона 7,1 милиона, док ће за изградњу и опремање новог затвора у Суботици бити потребно 8,3 милиона динара. Из „Зеленог фонда” Републике Србије за подстицаје за поновну употребу и искоришћавање отпада инвестираће се у Покрајину 850 милиона, а из Министарства екологије за програме управљања заштићеним природним добрима од националног интереса 50 милиона динара. Републичка дирекција за воде издвојиће 509,3 милиона за изградању система за наводњавање.
Канцеларија за управљање јавним улагањима наменила је нешто више од милијарду динара за обнову и унапређење објеката у образовању, здравству и социјалној заштити. У буџету је и финансијски кредит ЕИБ-а за реконструкцију клиничких центара од 302,6 милиона. За Научно-технолошки парк у Новом Саду биће потрошено 200 милиона динара, за изградња образовно- истраживачког центра у Белој Цркви 61,2, а за подршку раду „Парка Палић” д. о. о. десет милиона. Матица српска наредне године може рачунати на подршку из републичке касе од 51 милион динара, колико је било предвиђено и овогодишњим буџетом.
По слову Закона о локалној самоуправи, општинама и градовима у Војводини ненаменски ће бити пренето 7,7 милијарди динара, а 33,3 милијарде ће добити све локалне самоуправе у Србији. Највише новца следује највећем војвођанском граду – Новом Саду – 918,6 милиона динара. Потом иде Сомбор с 381,7 милиона, Сремска Митровица с 254,9, Суботица с 240,4, Рума с 231. Оџацима је планирано 226 милиона динара, Ковачици 225, Ковину 223, Шиду 206, Бачкој Паланци и 204 Зрењанину готово 203. Следи Бела Црква с 200 милиона, Житиште са 198,8, Кула са 194,9, Кикинда са 181,4 и Жабаљ са 180. Планирано је да наредне године Алибунар и Стара Пазова из државне касе добију по 175 милиона, Врбас 166, Апатин готово 163, Чока око 161, Бачка Топола 158, Вршац близу 156, Нови Бечеј 150, а Бечеј 154 милиона. Инђија ће добити 142 милиона, Тител око 135, Сечањ 128, Бач 117, Бачки Петровац око 117, Нова Црња близу 116, Темерин око 105 и Нови Кнежевац 102 милиона динара. За Мали Иђош предвиђено је око 97 милиона, за Сенту близу 92, а за Аду око 91 милион. Ириг би требало да добије 86, Панчево близу 85 милиона, Опово 83, Србобран нешто више од 77, Кањижа близу 71, Пећници 66, Беочин 48 и Сремски Карловиц 36,7 милиона.
Влада Србије упутила је парламенту Предлог закона о буџету Србије за 2020. годину, којим се предвиђају укупни приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи од 1.334,7 милијарде, што даје предвиђени дефицит од 20,2 милијарди динара, односно 0,3 одсто БДП-а. Буџету Аутономне Покрајине Војводине припада 18 одсто прихода од пореза на доходак грађана и 42,7 одсто прихода од пореза на добит правних лица, остварених на територији покрајине. Исто тако, обезбеђују се трансфери из буџета Србије, и то за поверене послове у складу са законом којим се утврђују надлежности АПВ, као наменски трансфери за финансирање расхода за запослене у образовању у покрајини. Ту су и наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе у АПВ и наменски капитални трансфери за пројекте које утврди Влада.
Светлана Станковић
Фото: Дневник/Радивој Хаџић
