Милан Глушац за Дневник: Олимп у равници враћа се на старе стазе

Буџет за ову годину за Општину Врбас износи 1,29 милијарду динара, од чега Општина највише пара издваја за подршку клубовим и спортским удружењима и савезима – 25,5 милиона динара, а за шта има одличан разлог јер њихов Центар за физичку културу „Драго Јововић“ представља један од највећих спортских комплекса у Србији.
Milan Glusac Vrbas foto Jelena Ivanovic -1.jpg
Фото: Dnevnik.rs

"На једном месту су кошаркашки терени мали и велики, терени за фудбал, тенис, голф, теретана на отвореном и затвореном, куглана, стрељана, базени, столови за стони тенис, и хотел и ресторан па није ни чудо што су терени увек резервисани неколико месеци унапред за припреме", каже за „Дневник“ председник општине Милан Глушац.

На кошаркашком терену смо затекли и кошаркаше клуба „Тимба“ из Румуније, који су с тренером Зораном Милојевићем дошли баш у Врбас на припреме.

Председник општине Врбас каже да га многи питају откуд црнци у Врбасу, а за то је заслужан управо Зоран, који је свој тим могао одвести на припреме у било који град на свету, а довео их управо у родни Врбас.

"Такве услове нема нико у старој Југославији, прошле године смо организовали и дечји камп за кошарку с 80 клинаца, као и рукомета за 60 деце, а наш град у јуну и јулу идуће године биће препун младих кошаркаша, а неки од њих доћи ће чак и из Ирана", каже Милојевић, и додаје да им је локална самоуправа одувек излазила у сусрет.

Центар за физичку културу „Драго Јововић“ представља један од највећих спортских комплекса у Србији

Осим спорта који је изузетно важан за ту општину јер је спортски туризам све развијенији, ове године за културу биће издвојено четири милиона динара за КУД и манифестације, два милиона удружењима, четири милиона за информисање, два милиона верским заједницама и 600.000 динара саветима националних мањина.

"За саму културу издвојили смо девет милиона динара, а с црквама и осталим удружењима 12,6 милиона, што је изузетно важно јер у нашој општини живи 26 националних мањина и веома је битно нагласити да деценијама не бележимо ниједан инцидент", напомиње Глушац.

Ове године Покрајина издвојила и 35 милиона динара за приступну саобраћајницу за централно постројење за прераду отпадних вода.

Никада нисмо имали тако добру сарадњу с покрајинским властима које нам заиста помажу у нашим пројектима

Глушац напомиње да је сарадња с Покрајином на изузетном нивоу и да је с покрајинским секретарима на телефонској вези свакодневно када дође до неких проблема, док се и с председником Покрајинске владе Игором Мировићем често чује ради договора о пројектима.

"Морам да напоменем да никада нисмо имали тако добру сарадњу с покрајинским властима, које нам заиста помажу у нашим пројектима", напомиње Глушац, који се повукао с места председника општине да би изашао на изборе заједно с председничким изборима, због економског ефекта, и поново је на функцији од маја.

Када је ступио на функцију, затекао је дуг од 1,605 милијарде динара, што је било велики проблем.

"Имајући у виду да више не постоји она индустрија која је функционисала седамдесетих година прошлог века, када је Врбас био међу најјачим градовима по привредној снази, морали смо да повучемо конкретне потезе да бисмо суграђанима могли пружити што квалитетнији живот", каже Глушац, додајући да је дао оставку на место председника општине управо да би уштедели део новца. Осим помоћи покрајинске власти, та општина има велику подршку и од републичких.

"Морам да напоменем да ниједан дан нисмо били блокирани, што показује велику жењу да се наша општина врати на старе стазе, када је била „Олимп у равници“ и када је била град спорта и културе", каже Глушац, и додаје да општина сада броји 43.000 становника с месним заједницама, док сам Врбас има 25.000 становника, од којих је 5.500 незапослено. Међутим, тај број се од почетка године смањио више од половине.

Ускоро долази италијански инвеститор, који ће се бавити трикотажом и упослити око 70 радника. То је прва гринфилд инвестиција у Врбасу

Глушац каже да покушавају да направе добру организацију с пођеднаким улагањем у град и месне заједнице, али да ту ипак предњачи град због доста добрих пројеката.


"Најважнија нам је запосленост, чему иде у прилог чињеница да нисмо имали ниједну индустријску зону, док сада имамо 135 хектара, све катастарски спроведено и делом опремљено, док кроз пројекте покушавамо да је целу опремимо", каже Глушац, и додаје да с покрајинским и републичким органима покушавају да спроведу и тај пројекат у дело.


У индустријској зони су пољопривредна добра, силоси и сушаре.

На парцелу од 4.000 квадратних метара ускоро долази италијански инвеститор, који ће се бавити трикотажом и упослити око 70 радника.

"То је прва гринфилд инвестиција у Врбасу, од милион евра, а та текстилна фабрика ће се простирати на 2.000 квадратних метара, сам погон", каже Глушац.

Наш саговорник додаје да су од 2008. до 2012. године остали без 5.500 радних места поред комплетне индустрије коју имају.

У овој години запослено је 3.402 радника по разним основама.

"Свакодневном промоцијом на свим сајмовима и већим догађајима покушавамо да привучемо инвеститоре те смо урадили филм дроном, који показује да је геостратешки положај наше општине одличан ", каже Глушац.

Према његовим речима, окрећу се туризму све више.

"Окрећемо се и више туризму да бисмо развили наш Спортски центар, али и геотермалне изворе, који су запечаћени осамдесетих година, и ту су проблем имовинскоправни односи јер су бушотине НИС-ове, а квалитет воде је као у Кањижи. Бањски и рекреативни туризам би нам и те како помогао", каже Глушац.

Он напомиње да покушавају да одрже интензитет и културе и спорта те је деци бесплатан боравак на свим теренима, а и стипендирају се најбољи ученици и додељују награде за најбоље спортисте.

Највеђа међунационална заједница у Србији уз помоћ локалне самоуправе чува језик, традицију и културу, те се у општини одржава 115 културних манифестација којима општина безрезервно помаже.

"Иако се у већини градова смањују своте и подршка за културу, ми се трудимо да то појачамо и одржимо квалитет културних догађаја", каже Глушац, и додаје да „град на песниковој руци“ то и даље остаје, а да манифестације „Поезија младих“ пуни идуће године пола века, а Фестивал деце-песника навршава 30 година.

Еколошка црна тачка Европе – Велики бачки канал

Најбитнији пројекат за Општину Врбас је санација Великог бачког канала, односно како га је Европа прозвала, еколошке црне тачке.

По процени Министарства за заштиту животне средине, потребно је још 3,5 милиона евра за завршетак целе канализационе мреже на територији општине Врбас.

"Покушавамо да добијемо тај новац преко ИПА фондова, у сарадњи с Министарством", објашњава Глушац, и додаје да је то друга највећа ЕУ инвестиција у Србији након изградње „Жежељевог“ моста у Новом Саду.

Решена је линија воде, а остала линија муља, а ових дана креће и решавање муља, тако да ће централно постројење бити готово до априла идуће године, када ће се отпадне воде из Црвенке, Куле и индустрије и грађанства, прерађивати и отпуштати у Велики бачки канал, који је индустрализација покварила пуштањем отпадних вода без икакве пажње о екологији.

На пројекту „Ревитализација Великог бачког канала“ раде заједно Покрајина, Република и ЈВП „Воде Војводине“; покушавамо да нађемо најбоље решење за измуљавање и његово чишћење. То је највећи проблем општине.

Сертификација локалне самоуправе привлачи инвеститоре

Први сертификат који је добила та самоуправа је ИСО 9001, чиме се много брже добијају дозволе за инвеститоре, док је други још важнији за инвеститоре ИСО 50001, чиме је Врбас најбоља канцеларија за енергетику у Србији, а тај сертификат има само неколико локалних самоуправа у Европи, по чему је та општина надалеко позната и на прагу су увођења БСИ сертификата.

"Идеја је да пружите добру могућност за инвеститоре, где ће свака инвестиција бити одрађена од почетка до краја", истиче Глушац, и додаје да је Канцеларија за енергетику међународно призната и да је од Швајцарске добила 1,6 милион франака за енергетску оптимизацију школа и вртића.

Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

EUR/RSD 118.4779
Најновије вести