Приштина сада даље од УНЕСКО него што је била 2015. и 2017. године

БЕОГРАД: Није реално очекивати да Приштина избори улазак у УНЕСЦО, а њихова иницијативе за пријем у ову организацију, уколико је уопште покрену идућег месеца има мале шансе за успех, јер ће Србија и српска дипломатија имати прави одговор на то, оцењује бивши амбасадор Србије у тој организацији УН Дарко Танасковић.
Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković Foto: Tanjug/video
Фото: Tanjug

"Ако погледамо укупну слику у међународној заједници,шансе Приштине за пријем у Унеско мање су него 2015. године када је позиција Србије била слабија него данас, или 2017. када је Косово, на притисак својих савезника одустало од те намере, каже Танасковић 

Унеско је ипак специфична организација, додаје он, у којој се политика прелама на другачији начин

Танасковић подсећа да би Пришитна уколико би желела да поднесе кандидатуру за чланство, морала то да учини до краја септембра или у октобру, како би предлог, ако би био прихваћен ишао на генерану конференцију заказану за новембар.

"Да би једна држава која уз све није чланица УН постала члан Унеска потребно је да за њу да гласа 2/3 земаља, а то није реално у случају Приштине. Али, упркос тој чињеници не значи да се Приштина, у политичком авантуризму, следећи зацртану линијиу неће пријавити", објашњава ј Танасковић и додаје да је сигуран да ће Србија и српска дипломатија имати прави одговор на то.

Танасковић је прокоментарисао и јучерашње саопштење Квинте које по њему, показује да су дипломатски успех и јача позица Србије оно што највише смета Приштини и њеним покровитељима.

"Притисци се појачавају када ште јачи а не онда када сте слабији", каже бивши амбасадор Србије при ОУН .

Танасковић оцењује да је добро што је министар Владан Вукосављевић упуто писмо председнику Папског савета за културу, добром познаваоцу историје и уметности због присвајања цркве у Новом Брду, као и то што су српски стручњаци дигли глас јер сто пута поновљена лаж, попут Хоџајеве да су сви верски и кутурни објекти на КиМ власништво државе и градајана, прети да постане истина.

Према речима Танасковића, у континуитету Хоџајевог деловања, "који је способан и бескурпулозан диломата", је идеја да се у сваком тренутку нанесе штета Србији и српским интресима. 

Хоџајева изјава да је Косово завршена чињеница, уз политизацију историје, науке и кутуре показује идеје читавог косовског државотворог пројекта, каже Танасковић.

Подсетио је и да је 2014. године у Приштини био повучен Нацрт закона о заштити кулурног наслеђа јер се у њему инсистирало на томе да су сви културни споменици на Косову власништво државе. То чак ни подржаваци Приштине, како каже, нису могли да прихвате, као ни карикатуралне тезе о династији Нимани која је градила све те споменике и манастире на Косову. 

У складу са оним што Хоџај прича, Танаксовић каже да би Приштини могло да се узврати питањем о пореклу Скедербега.

"Изјаве Хоџаја о српском присвајању цркве би се могле тумачити као фројдовске омашке и степен његове нервозе када говори да у 14. и 15. веку нису постојали створени народи, алудирајући на то да сви споменици могли бити свачији , па да су они данас и у том култрном, историјском и духовном смислу, убрајају у културно наслеђе онога ко врши власт", објасњава Танасковић и додаје:

"Хоџаја зато можемо питати за националног хероја кога су Албанци открили тек у 19 веку у време националног препорда, а који је по некима био и српског порекла. Дакле, можемо питати да ли Скендербег припапада традицији српског народа, а у складу са пројекцијама савремених политичкох стремљења на исторјиу", рекао је он.

EUR/RSD 117.5865
Најновије вести