Шаленберг је на панелу "„Криза и промене - Европска перспектива Западног Балкана" конференције у Фиренци на тему ситуације у ЕУ скренуо пажњу да се на Балкану изгубило превише времена, и да то што су људи изгубили стрпљење, треба да буде аларм да се мора деловати.
„Сада имамо геостратешки поглед на ствари. Донели смо одлуке које су у ЕУ до сада биле незамисливе", објаснио је он и додао да је важно за чланице и европске институције да се од тог геополитичког тренутка направи нешто трајно.
Шаленберг је истакао да је направљена гешка што се процес проширења третирао бирократским процесом, а ради се о геостратешком питању.
Подсетио је да је геостратешки донета одлука о пријему Грчке, Шпаније и Португала, а касније и источноевропских земаља. „Да смо се након пада Берлинског зида опходили према источноевропским земљама као данас према Балкану питање је шта би било", указао је он.
Шаленберг се осврнуо и на то да ће у јуну бити разговарано о европским аспирацијама Украјинаца, додајући да разуме те тежње, али да је став Аустрије да се мора разговарати и о Западном Балкану. „Морамо бити свесни да Русија у том региону може да буде ометач, посебно у БиХ и другим земљама", рекао је он.
Шаленберг је подстео да Аустрија има снажне везе са Балканом, додајући да је Беч други највећи српски град у Европи.
Морамо да радимо заједно и надам се да ћемо до јуна отворити приступне преговоре са Албанијом, Северном Македонијом и решити питање визне либерализације са Косовом, као и да ће ускоро бити додељен статус кандидата БиХ", објаснио је он.
Што се Украјине тиче,Шаленберг је констатовао да постоје многи начини за приближавање земаља ЕУ. Према његовим речима када би Украјина добила статус кандидата, зна се да се после тога дуго ништа не би догодило, а то није геостратешки паметно решење.
Шаленберг истиче да се на Балкану изгубило превише времена, и да то што су људи изгубили стрпљење, треба да буде аларм да се мора деловати.
„Треба да размотримо све могућности које имамо. Било је много идеја у прошлости, морамо користити поново све наше фантазије. Како је могуће да у региону који је окружен ЕУ, кинеске компаније граде аутопутеве, стварају зависност, пошто управо ти аутопутеви треба да повежу регион са ЕУ", рекао је он.
Шаленберг је казао да се земље, које желе да се приближе ЕУ, треба третирати као да су чланице. Указао је да је у прошлости било решења за многа питања, и да је сада поново потребно наћи компромисе.
„Оставите бирократско размишљање по страни, пређите на геостратешко размишљање. Ми у Аустрији смо спремни да урадимо све, јер смо изложени конфликту. Осећамо „врелину" из непосредног суседства и мислим да морамо да уцицнимо нешто", подвукао је он. Шаленберг је, истовремено поручио да ЕУ очекује да земље Западног Балкана буду свесне да је Унија заједница врендости.
„Захвални смо што су земље региона гласале са нама у међународним институцијама, али мора се ићи даље од зтога. Морамо имати јасно опредељење и од Србије", указао је он.
На питање шта очекује од Западног Балкана, указао да је регионална сарадња битна, и да је она пуно помогла источноевропским земљама у припреми за заједничко тржиште.
Истовремено је казао да ЕУ прати како се понашају земље Западног Балкана у актуелној украјинској кризи, како реагују на санкције које је ЕУ усвојила. „Знамо да је то болан процес. И Аустрија је веома зависна од руског гаса, али смо донели одлуку да се ослободимо те зависности", објаснио је он.
Шаленберг је казао да је рат који је у току конфронтација модела живота.
„Зона рата је Европа и ми Европљани морамо знати који нам је став. Потребна је заједничка спољна политика, да имамо јединствени приступ у томе ко је пријатељ, а ко непријатељ", подвукао је Шаленберг.
Он је поделио мишљење око иницијативе Отворени Балкан ,са изаслаником за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком који је био модератор овог панела, да регионална сарадња мора бити инклузивна, а не екслузивна.
Шаленберг је казао да га због тога радује што је Немачка најавила да ће наставити Берлински процес, за који је казао да га сматра неком врстом „Г7" на Балкану. Указао је да је Јужни Тирол пола века био „врело питање", а сада је модел сарадње, те да је за тако нешто потребна политичка воља.
