Додатна цифра од 900 милиона динара, истакла је она, планирана је већ у буyетом Србије за 2021. годину. Маја Гојковић је подсетила на то да је Законом о јавним медијским сервисима предвиђено да држава обезбеђује стабилно и довољно финансирање основне делатности јавних медијских сервиса, да се они финансирају из буyета, од комерцијалних и осталих прихода. Како је објаснила, разлог за доношење нових законских решења је обезбеђивање довољно новца за рад јавних медијских сервиса до 31. децембра следеће године, да би они могли несметано да обављају своју делатност.
– Висина таксе од 299 динара месечно свакако није довољна да оба јавна медијска сервиса, како Радио-телевизија Србије, тако и Радио-телевизија Војводине, обављају своју делатност – проценила је министарка.
Указала је на то да је, имајући у виду да Радио-телевизија Србије убира таксу на читавој територији Србије, утврђено да ће додатни приход од увећања таксе бити довољан за обављање основне делатности тог медијског сервиса. Подсетила је на то да, за разлику од Радио-телевизије Србије, РТВ остварује приход по основу наплате таксе искључиво у АП Војводини, а пошто има умањење од 30 одсто, то није довољно за обављање основне делатности тог медијског сервиса.
Говорећи о решавању проблема поједних установа културе, Маја Гојковић је истакла и да Задужбина Илије М. Коларца у Београду заслужује заједнички приступ, те да је Минстарство понудило модел за трајно решење проблема – да „Коларац” постане установа од изузетног значаја за Републику. Тиме би, тврди, био решен проблем финансирања јер би Република и Министарство поверавали одређене задатке Коларчевој задужбини.
– Чекам одговор управнице и Управног одбора – да ли прихватају твај модел, или какав модел они нуде, а не да се из месеца у месец суочавамо с покривањем дела трошкова, већ да системски решимо проблем – рекла је Маја Гојковић.
Указала је и на то да се у делу јавности стиче утисак да Министарство културе и информисања није помагало ту задужбину, али да подаци показују да је од 2016. године до 2020. укупно издвојило 31.428.000 динара, како кроз програме, тако и суфинансирањем дела текућих расхода и издатака.
Министарка је оценила да би Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Француске у области кинематографије, који је на дневном реду, требало да представља нову покретачку снагу за две државе.
– Откако је почела јача и садржајнија сарадња између Србије и Француске у области кинематографије, снимљено је већ око десет копродукционих филмова, а ратификацијом споразума то се подиже на садржајнији ниво, о чему говори и присуство двојице председника, Александра Вучића и Емануела Макрона приликом потписивања споразума – подвукла је она, уз очекивање да ће Србија бити много видљивија својим квалитетом у филмској индустрији на међународној сцени кад споразум заживи.
Подсетила је на то да је претходни споразум из те области с Француском био потписан 1975. године, и додала да је морало да дође до парафирања новог, који је уважио значајне измене, како у законодавству, тако и у терминологији филмског речника. Напоменула је да је то један од пет билатералних споразума које имамо у области кинематографије, и то с Аустријом, Италијом, Канадом, Немачком, с тим што очекује да ћемо, после Француске, закључити споразум и с Русијом.
Маја Гојковић је најавила да је у плану да Србија у наредном периоду добије национални центар за филм и покретне слике, и очекује да ће се то догодити до краја мандата актуелне владе. Поручила је да Србија у оквиру своје културне политике има циљ да привуче што више страних инвестиција у области кинематографије, наводећи да се у Министарству сада припрема уредба о подстицајима инвеститорима који ће снимати филмове у нашој држави. Уредбом ће бити прецизирано да су та средства бесповратна.
Самостални посланик Владан Глишић поручио је министарки да би „требало да ради свој посао, а не да прозива јединог представника опозиције”, на шта га је Маја Гојковић подсетила на то да је у парламент ушао на листи СПАС-а. Додала је да то што је министарка не значи да нема политички став, наводећи да припада СНС-у и да се њен председник зове Алекснадар Вучић.
– Ја знам ко је председник партије, а ви не можете да ми парирате и изговорите име председника ваше странке – поручила је министарка.
Глишић је казао да због лидерског модела странке у Скупштини данас нису народни трибуни него партијски делегати и све личи на партијски конгрес.
– Из мог искуства, за вас нема наде у политици. Била сам изабрана за градоначелницу Новог Сада на непосредним изборима, а касније и на мешовитим. Сада сам на листи коју предводи Александар Вучић. Не знам какав проблем имате с тим када неко припада СНС-у и јасно и гласно каже ко је председник – реплицирала је Маја Гојковић.
Пре него што је образложила допуне Закона о јавним медијским сервисима, министарка се осврнула на заседање од претходног дана и критике упућене заштитнику грађана Зорану Пашалићу, због дужине излагања.
– Председниче Ивице Дачићу, потпредседници, поштовани посланици, заиста ћу се трудити да врло кратко образложим ова два предлога допуне закона о јавним медијским сервисима и споразуму о сарадњи с Француском у филмској области, а имајући у виду да сте јуче опоменули једног од предлагача аката да ово није Осма седница комитета, да предуго говоримо – рекла је Маја Гојковић.
Дачић ју је исправио и рекао да није „Осма седница него Осми конгрес”.
– То ви боље знате, можда сте некад били следбеник који је учествовао на Осмој седници, ја сам била обичан грађанин – одговорила му је Маја Гојковић.
С. Станковић
Посланичке теме
Председник Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је да је на дневном реду седнице парламента која је почела јуче, а трајаће три дана, и Извештај Европске комисије о напретку Србије.
Поновио је да је Извештај ЕК-а први пут на редовном пленарном заседању.
На питање о томе како види напредак у преговорима с ЕУ, поручио је да Србија није превише задовољна њиховом динамиком јер је превише оптерећена питањима која је ЕУ додала Србији као специфичне услове, а то је дијалог с Приштином.
Истакао је и да је пажљиво разматрано шта то ЕК замера парламенту, донет је Кодекс понашања посланика, нема више седница по хитном поступку, уведена су и јавна слушања.
– Ми нећемо правити проблем. Све што стигне у Скупштину ће одмах бити на дневном реду, неће бити у фиокама, нити на чекању – казао је Дачић, и упутио позив Влади да што више закона шаље у Скупштину, између осталих и из области владавине права.
Дачић је најавио да ће се после Нове године кренути у разматрање уставних промена, које се односе на правосуђе, што значи, како је прецизирао, да прво треба да их разматра Одбор за уставна питања, па Скупштина одлучује да ли прихвата тај предлог Одбора, а ако прихвати, онда се пише конкретни текст који опет иде у Скупштину и ако се потврди, иде на референдум.
– Тек после одлуке на референдуму се проглашава. То је дуг и озбиљан процес, неспорно је питање да ли ће се ићи у уставне промене, али то није једноставан процес – додао је Дачић.
Да посланици немају ништа против рада викендом, забележила је на „Инстаграму“ народна представница Дубравка Краљ.
„У посланичком клубу СПС-а атмосфера је радна и недељом. С колегом народним послаником и председником Омладине СПС-а Угљешом Марковићем о данашњим тачкама дневног реда“, поручила је она фановима на тој друштвеној мрежи.
Министар омладине и спорта Вања Удовичић образложио је Предлог за потврђивање Уговора између Србије и Јапана о отклањању двоструког опорезивања, истичући да он представља правни оквир за улагање јапанских инвеститора у привреду Србије, односно за стварање услова за њихово учешће у процесу приватизације, али и за коришћење финансијских инструмената за подстицање виших облика билатералне сарадње.
Говорећи о Предлогу закона о потврђивању уговора о зајму између Србије и Европске банке за обнову и развој, објаснио је да је реч о деоници ауто-пута дужине 77 километара између Ниша и административног прелаза Мердаре. Тврди да ће се изградњом тог путног правца омогућити боља путна веза с Албанијом.
Скупштина је у суботу усвојила извештаје за прошлу годину независних институција, али било је и посланика власти који нису гласали за њих. Поводом редовног извештаја заштитника грађана, предлог закључака имала су два ресорна одбора. За извештај Одбора за правосуђе нису гласала три посланика клуба напредњака – председник тог одбора Владимир Ђукановић, као ни Адам Шукало ни Оливера Пешић. Ђукановић није гласао ни за закључке Одбора за људска и мањинска права, као ни председник НШ-а Маријан Ристичевић и потпредседница парламента из редова СВМ-а Елвира Ковач. Истовремено, Ђукановић није гласао ни за закључке поводом извештаја поверенице за заштиту равноправности, нити Државне ревизорске институције.
С. Ст.
