У ланцу богате спортске традиције, 58. карику исковало је 1.260 играча, различите доби, од седам до (скоро) 77 година у шест старосних категорија, од полетараца, петлића, пионира и кадета, до елитне сениорске конкуренције и ветерана, по чијем су учинку минулих година вредности турнира биле препознаване у поднебљу некадашње нам заједничке државе. У конкуренцији 126 екипа, од тога 64 у категорији чији је састав конкурисао за расподелу фонда награда од милион и по динара, уочљива је била намера да свако у доменима сопствених могућности допринсе жељи да турнир сачувамо и да га за барем једну степеницу подигнемо на лествици спортских приоритета Новог Сада у зимском спортском затишју, док се Стара Новој години предаје.
Тријумфовао је Скајоптик, тим који је годинама у најужем кругу за титулу. Овога пута посрећило се оптичарима приликом извођења четири серије пенала, с обзиром на то да је финални сусрет са екипом ММ Браћа Милановић завршен без голова.
-Пре него што кажем колико смо сви у екипи срећни, најпре бих да захвалим Дневнику на могућности да учествујемо и да се такмичимо на овако добро и квалитетно организованом такмичењу – вели капитен Скајоптика Бошко Паповић. – Хвала техничком организатору компанији М тим спорт и генералном спонзору Меркуру на условима за такмичење и на завидном фонду награда. Верујем да ћете ниво турнира задржати и у годинама које следе. Ми још нисмо ни свесни шта смо и колико значајно постигли освајањем трофеја и у какву смо репрезентативну групу екипа и људи у њима ушли.Честитам свим учесницима, посебно нашим пријатељима из Браће Милановић, не би било незаслужено да су и они пехар освојили. Што се богате награде тиче, ми смо екипа која све ради заједнички, тако да ћемо и награду заједно уживати са члановима наших породица, пријатеља, али и са нашим навијачима који су нас здушно бодрили и веровали су у нас, од првог кола са Висколом, па до финалне утакмице. Захвалио бих и нашем Давору Поповићу, који ове године због болести није био са нама на турниру. Остајемо заједно, јурићемо нове трофеје, са намером да одбранимо и толико жељену Дневникову титулу.
Радиновић у породици Дневникових легенди
Легендарни фудбалер и традиционални учесник Дневног турнира поткрај шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века Манојло Мане Радиновић, заједно са учесницима финалног меча, обележио је пола века од титуле коју је 1973. године освојио на турниру. Тим поводом директор турнира Веселин Вилотијевић уручио је Радиновићу Повељу Дневникових легенди, признање установљено пре годину дана, поводом реафирмације тог такмичења.
-Хвала вам што постојите – са сетом је некадашњи „велемајстор на петобанци“ узвратио на пажњу која му је указана. - У моје време Дневников турнир је очекиван и дочекиван као што се Нова година и Божић дочекују. Живели смо за турнир и његове изазове. Срећан сам да сте успели да турнир обновите и да му удахнете значајан део атмосфере и садржаја који су нама живот значили.
На препуним трибинма мале дворане своје место су заузели и многи бивши играчи, функционери и уопште сведоци богате Дневникове традиције. Сви смо веровали да јесте могуће да од заборава отргнемо препознатљиву формулу „5+1“ која јесте изгубила трку са футсалом у организовању континенталних и светских првенстава, али је и сама као институција и сведок једне спортске епохе, опстала захваљујући Дневнику и Дневниковим следбеницима, на радост армије својих поклоника који су и ове године уградили део себе у традицију која траје и која, захваљујући бројним поштоваоцима различитог утраста оба пола, има будућност.
-Турнир јесте на путу да врати стару славу – коментар је дугогодишњег учесника турнира, тренера и првог селектора југословенске репрезентације у малом фудбалу Лајоша Кокаија. – Кренуло је, али то је дуготрајан процес. Задовољан сам збиром својих утисака, организација је на високом нивоу, концепт такмичења и квалитет такође. Ми који памтимо сајамско време, навикавамо се полако на нове услове у новом времену, које диктира своје захтеве. Одлично је кренуло, желим вам од срца да издржите и да све изазове позитивно решите. Дневников турнир то заслужује. Има пуно младих учесника на турнира, а посебно ме радује поглед на трибине где су управо млади у већини. То је богатство које би вредело неговати.
Фер-плеј на завидном нивоу
Организатори сваког спортског догађаја позивју на фер-плеј као основ поштењу и витешком надметању, без обзира о коме је спорту реч. Завидан ниво организације, јавни жреб турнира, прецизне сатнице, правовремено информисање, инсистирање на поштовању норми кућног реда, све су то елементи који су створили основ претпоставци да су сви неспоразуми предупређени и да су створени услови за регуларност такмичења. Међутим, због изазова на терену и великог улога, нарочито у сениорској конкуренцији, нису могли да буду избегнути повремени инциденти међу учесницима. Осим судијских картона и повремених искључења два су момента превазишла норме спортског понашања па је екипа Лимана у млађој категорији, због напада на судију, дисквалификована из такмичења, а играч финалисте ММ Браћа Млановић Живојин Миросављев је искључен, а због суклоба са судијом, одлуком Такмичарске комисије забрањено му је учешће на наредном турниру.
Цифрама ћемо да баратамо и у данима које следе. Сабираћемо број посетилаца који је, на први поглед, дуплиран у односу на претходну годину. Рачунаћемо бројевима објављених наслова у медијима различитих врста, сводићемо приходе и расходе, заједно са нашим пријатељима у компанијама М тим спорт и Меркур икс тип... Каква год рачуница да буде, извесно је да смо сви, под капом Дневниковом, још једанпут извели резултанту која сведочи о постојаности Дневникове традиције и богатству тронедељног спортског догађаја каквог нема од Триглава до Ђевђелије.
Л. Бакмаз
