Некадашњи рукометни голман Драгутин Ђајић, окупио је 2000. године омладинце Новог Сада, прваке омладинске лиге, с осам бодова предности у односу на вршњаке из Војводине, које је предводио легендарни Милан Косановић. Са Фуртулом, Лазаревским, Ђорђевићем, Коцићем и осталима, победнички низ на турнирима започели су у Футогу, а завршили на "Дневниковом" турниру. Трофејни низ који је потом уследио, попуњавале су различите генерације играча, у свим старосниом категоријама оба пола, да би 2011. године тај низ оплеменили и сениори Клариса, тријумфом у финалу.
- Нисам ја 2000. крочио на турнир. Читав живот сам на "Дневниковом" турниру – вели Ђајић, најављујући учешће четири Кларисове екипе које ће да учествују у предстојећем такмичењу. – Још 1971. године, као 14-годишњак, бранио сам гол сениорске екипе Флеш ројал, касније су ме ангажовали Плави девет, па Посластичарница Сити... Уз рукомет, мали фудбал је постао саставни део мог живота. Што као играч, што као тренер или технико, сачекивао сам дан када ћу на спортским страницама "Дневника" уочити позив за пријаве. Из године у годину, амбиције су расле, толико смо желели сениорски трофеј и, као што сте навели, дочекали смо га 2011. године.
Пријаве су у току
У току су пријаве за "Дневников" турнир у малом фудбалу. За сениорско такмичење котизација до 1.децембра износи 10.000, за остале категорије (ветерани, омладинци, кадети, пионири, петлићи и полетарци) 8.000 динара. После 1. децембра котизација је дуплирана. Пријаве се подносе у канцеларији турнира у Булевару ослобођења 11, од 9 до 11 часова, или на мејл dnevnikovturnir@gmail.com.
Потпуни тријумф Ђајићевог тима заокружили су тада најбољи голман Обрадовић и најбољи играч на турниру Пилиповић, обојица из Кларисових редова. Додамо ли томе и тријумф његових девојака, вицешампионски домет ветерана и треће место омладинског састава, добићемо слику којој је место у Монографији "Дневниковог" турнира, чије је издање најављено за јубиларно, 60. издање турнира, за годину дана.
- У међувремену екипа се расула, играчи су се упутили у различитим правцима, следећи визије сопственог развоја – сетно се Ђајић присетио минуле деценије. – А ни "Дневников" турнир није више био на нивоу који је читава Југославија поштовала. Међутим, у минуле две године, посматрајући дешавања на васкрслом "Дневниковом" такмичењу, севнуо је у мени онај зов старих времена, пробудила се та спортска снага што и спортске пензионере покреће. Освајао је Кларис турнир у сениорској, пионирској, омладинсклој и у конкуренцији девојака. Једино нам је увек измицао онај у ветеранској конкуренцији. Били смо надомак пехару 2011. Водили смо у финалу с 2:0... Чујем се са Стојаном (Пилиповић, најбољи играч сениорског турнира 2011.) и питам га: хоћемо ли?! И хоћемо и можемо, одговара Стојан. С нама су ту Џоговић и Бајат, Обрадовића нисам могао да пронађем. Вреди да покушамо. Основ сениорског састава чиниће играчи Шајкаша из Ковиља, првака Новосадске лиге. Клинци су из места...
Прошло је 12 година... На освојеним трофејима већ се патина ухватила. Сјај Кларисових издања почетком века, међутим, најавио је његов повратак на место успеха, али је послао и снажну поруку веровања у повратак "Дневниковог" турнира на ниво некадашњег сјаја.
Л. Бакмаз
