У величанственом амбијенту Мастер центра Новосадског сајма, аранжираном знамењима Војводине, признања су уручили председник Војводининог Клуба пријатеља Ненад Миљуш и председник ФК Војводина Драгољуб Збиљић.
Поздравним говорима двојица председника честитали су јунацима минуле сезоне, са жељом да их за годину дана буде још више у расподели заслужених признања „под сјајем плаве звезде“.
Рукометаши Војводине деценију и коју годину приде неприкосновени су у домаћим такмичењима. У минулој сезони традиционалним трофејима, које су освојили у националном Купу, првенству Аркус лиге и Свесрпском купу, додали су трофеј намењен победнику такмичења за Куп Европске рукометне федерације.
Сирене у базену, чланице Женског ватерполо клуба Војводина трећу сезону заредом најбоље су у Србији. Одбраниле су титуле и у првенству и у националном Купу и трећи пут заредом Нови Сад и Војводину означиле као српски развојни центар ватерпола у конкуренцији дама. Без њих данас није могуће замислити репрезентативни српски састав у међународним такмичењима.
На признањима „под сјајем плаве звезде“ захвалили су и нове успешне походе на трофеје наговестиули тренер ватерполисткиња Слађана Дрезгић и потпоредседник РК Војводина Марко Вујин.
Зашто плава звезда, запитали би се неупућени? Зашто не бела, жута или звезда било које друге боје? Из Војводине, следећи песникову мисао, рећи ће зато што је плава као небо, тај далеки бескрајкни хоризонт, као што је бескрајно и веровање у вредности традиције клуба у чијем је грбу звезда плава, Микина звезда права. И Војводинина звезда која је води до циља и до испуњења жеља њених играча и очекивања навијача, у нераскидивом заједништву породице у пола белом, пола у црвеном.
И када резултати нису на нивоу клупских пројекција и жеља навијачких, плава звезда је ту да охрабри, на шампионску традицију да подсети и да пут до циља осветли, у складу са идеалима навијачким, без којих ни једно спортско такмичење не би ни имало смисла.
Вече под сјајем плаве звезде у Мастер центру оплеменили су чланови Дечијег хора црквене општине новосадске, под руководством диригенткиње Милице Грубишић. Извели су патриотске песме: „Пећка кандила“, „Песма јунака са Кошара“ и „Суза Косова“.
На крају академије, свесрдно прихваћена од свију, под Војводинином плавом звездом, печат заједништву задала је позната Микина: „Нек се песма из свих грла ори, то се наша Војводина бори!“
Л. Бакмаз
