Управо због тога реткост је када неко успе да упише 100 утакмица у дресу матичне екипе, јер је то постала граница која је за већину недостижна. Има, наравно, и супротних примера када ти и такви младићи постану један од заштитних амблема своје екипе и неко кога навијачи воле и подржавају.
Е, управо један од њих је голман Војводине Емил Роцков (24), који је у дуелу с Радом стоти пут стајао између статива новосадског клуба. Када је уочи почетка утакмице на “Карађорђу” најављен свечани чин - уручење Роцкову урамљеног дреса са број 100 на леђима – стадионом се проломио снажан и дуготрајан аплауз. Био је то крунски доказ фине и танане међусобне повезаности коју имају новосадска фудбалска публика и овај чувар мреже. Уосталом, навијачи Воше већ две године заредом бирали су Емила за најбољег играча сезоне и ту практично ништа не треба додавати.
Роцков је спортиста најплеменитијег кова, момак који је посвећен послу којим се бави и просто га живи. Ни једна обавеза не пада му тешко, напротив. Понекад тренери, како су нам не једном казали, морају да га ограничавају, јер је истински радохолик. Свестан је да само упорним, тешким и систематским радом може да се досегну висине и због тога је редован на тренинзима, показујући огромну вољу да свакога дана начини нови корак унапред.
Воли Војводину из срца, искрено, дечачки... Не једном је на страницама нашег листа, кроз изјаве, погледе и ставове, то доказао и то је нешто што му навијачи црвено-белог клуба памте. И посебно вреднују. Носио је капитенску траку, усудићемо се да приметимо - стигао је и пред врата репрезентације и, сматрамо, заслужио је селекторов позив. Надамо се да ће га у најскорије време и добити, јер је мало спортиста који фудбал доживљавају на начин на који то чини Роцков.
Уз то, он је најбољи узор неким новим клинцима како да тренирају, понашају се и доживљавају спорт. Емил је уочи почетка утакмице са Радом награђен дуготрајним и искреним аплаузима, а симблични поклон уручио му је председник клуба Војислав Гајић.
Роцков је заслужио ту почаст и, без обзира на то хоће ли и даље трајати у Новом Саду или ће га фудбалски путеви одвести на неку нову дестинацију, остаће златним словима уписан у анале Војводине.
А. Предојевић
